Војска Србије ће добити сасвим нову класу ваздухоплова.
Набавком кинеских извиђачко-борбених беспилотних летелица ЦХ-92А, Србија ће постати први корисник оваквих ваздухоплова у региону, то неће бити само прва борбена БПЛ у Војсци Србије већ и први средњи даљински пилотиран ваздухоплов (Ремотелy Пилотед Вехицле) у ВС која је до сада, почевши од 2008. године користила само мини беспилотне извиђачке летелице (израелски Орбитер).
ВС ће дакле добити сасвим нову класу ваздухоплова, сасвим нове могућности и способности, али је још важније да је у сарадњи са НР Kином по питању беспилотних летелица акценат стављен на трансфер технологије која ће се применити на домаћу беспилотну летелицу Пегаз која ће такође постати извиђачко-борбена.
Беспилотна летелица ЦХ-92А која припада фамилији БПЛ Цаи Хонг (скраћеница ЦХ, у преводу Раинбоw, дуга) је до сада чак и стручној јавности била мање познат или готово непознат тип кинеске извиђачко-борбене беспилотне летелице што је донекле и било за очекивати јер је реч о новијој летелици чије су прве опште познате фотографије настале на авио-салону у Жухаију прошле године.
Serbia will acquire several Chinese CH-92A UCAVs in a deal to complement them with localy developed Pegaz UCAV. Both UCAVs will be armed with Chinese laser guided FT-8D rockets. pic.twitter.com/QflPlW1T7X
— Peter Voinovich (@PeterVoinovich) November 28, 2019
До сада се знало за летелицу са ознаком ЦХ-92 која је први пут представљена новембра 2012. на авио-салону Аирсхоw Цхина 2012. такође у Жухаију. Међутим ЦХ-92 је по конструкцији ипак сасвим другачија БПЛ и могло би се рећи да је нешто већа од ЦХ-92А. Обична ЦХ-92 није наоружана а и једну и другу летелицу производи компанија Аероспаце Лонг Марцх Интернатионал (АЛИТ). Такође, може се претпоставити да је и ЦХ-92А као и ЦХ-92 развијена у 701. истраживачком институту или како је ова установа још означена као 11. академија корпорације ЦАСЦ (Цхина Аероспаце Сциенце анд Тецхнологy Цорпоратион).
Најважније карактеристике за ЦХ-92 су познате: размах крила 9 метара, дужина 4,1 м, висина 1,6 м, максимална полетна маса 300 кг а носивост до 60 кг. Kрстарећа брзина је 120 до 160 а максимална 190 км/х док је практички врхунац лета 6000 м. Летелица може остати у ваздуху до 10 часова и бити удаљена максимално 250 км од командне станице. Опште ТТK за ЦХ-92А до сада нису објављене а на сајту произвођача се може погледати видео снимак на коме се види да постоји варијанта летелице која се може лансирати са возила у покрету, која нема фиксни стајни трап типа трицикл већ има скије на које може слетети. Управо је ова карактеристика била кључна у изјави председника Србије у септембру.
За ЦХ-92А произвођач наводи да је то извиђачка и борбена БПЛ која за извршавање различитих задатака може да носи оптоелектронски и инфрацрвени систем као и две прецизно вођене бомбе (или ракете прим. аутора). Може се користити за прикупљање обавештајних података, извиђање, надгледање, откривање непријатељских позиција, коректуру артиљеријске ватре, прецизне ударе по циљевима од велике важности и тзв. ТСТ циљевима (тиме сенситиве таргетс) као и за процену ефекта борбеног дејства у реалном времену.
И поред тога што је помоћник министра одбране за материјалне ресурсе др. Ненад Милорадовић навео да ће Пегаз добити наоружање са БПЛ ЦХ-92А у виду ракете ФТ-8Д (као и домаће наоружање), на доступним фотографијама кинеске летелице може се видети да она може да понесе и ракете већих габарита.
ФТ-8Д је је једна од најмањих ако не и најмања у фамилији кинеских малогабарирних убојних средстава, односно у овом случају ракета, којим се наоружавају беспилотне летелице. Према доступним подацима има полуактивно ласерско вођење и домет до 5 км. Сасвим сигурно ће прва српска борбена БПЛ добити и кинеску електронску опрему, међутим није прецизирано да ли се то односи и на земаљске станице за навођење.
Иако се још увек са сигурношћу не зна колико ће се ЦХ-92А бити набављено, према званичним инфромацијама, Војска Србије ће добити три батерије са 6 или 9 летелица, што је према званичној изјави председника Србије, плаћено 30 милиона долара (није прецизирано да ли је урачунат и трансфер технологије). До сада је што се тиче ове класе БПЛ обично била пракса да батерија има две до три летелице којима управља једна земаљска станица. Такође војска ће након редизајнирања Пегаза добити још батерија са додатним бројем борбених БПЛ.
На одабир ЦХ-92А највероватније је утицало то што су њене тактичко-техничке карактеристике врло блиске Пегазовим, званично знамо да је носивост кинеске летелице за 20 процената већа (подсетимо носивост Пегаза је 40 кг што се односи и на електронску опрему). Све сличности кинеске и српске БПЛ могу олакшати рад инжењерима на доради Пегаза до жељеног изгледа и задовољења задатих тактичко-техничких захтева.