Ове године навршило се 195 година од Ђакове буне познате као чина револта против династије Обреновић. Милоје Поповић Ђак био је предводник устанка против кнеза Милоша. У Рудничкој нахији 1824. године откривено је да се спрема побуна ширих размера. У Селевцу код Смедерева су 23. јануара 1825. године откривени људи који су ковали заверу.
Петар Вулићевић, Kнез тамошње нахије ухапсио је заверенике али су се сељани због тога побунили. По налогу Kнеза, пут Селевца кренуо је и генерал Јован Обреновић који се задржао у Азањи. Сазнавши то, око 2000 мештана долази у Азању. Жалили су се на зулуме, дажбине и своје старешине тражећи смену Вулићевића и постављање Милоја Петровића Ђака за новог нахијског Kнеза.
Јован Обреновић им је обећао да ће моћи то да учине али то Ђаку није било довољно па је зато раширио побуну. Kрајем јануара дошао је у Паланку позвавши мештане на скуп а свог брата Милића шаље у Пожаревачку нахију, да тамо подигне буну која је недуго затим захваитла и Смедересвску, Kрагујевачку, Београдску и Пожаревачку нахију.
Политичке тензије су се продубиле и на скупштини па је руководство земље било приморано да започне преговоре са народом. Неки од захтева упућени Kнезу били су укидање „зулума“, мањи порези и дажбине, забрана кулучења старешинама и враћање политичких права и самоуправе народу. У одговору на захтеве Милош Обреновић оптужује Ђака за шуровање са Турцима рекавши да су то захтеви „шаке незадовољника“ и побуњеницима је претио ангажовањем војске.
Тако се и догодило када је другог фебруара, Милош Обреновић послао део војске, предвођен Томом Вучићем Перишићем да се обрачуна са побуњеницима. Читаве ноћи између 2. и 3. фебруара 1825. године трајале су борбе а Ђак је ухваћен.
Kнез Милош оставио је на војсци одлуку шта ће са Ђаком. Он је пројахао коњем кроз постројене војнике што су му пуцали изнад главе а смртоносни ударац задао му је Јеврем Обреновић убивши га из пиштоља.
Поента овог подсећања јесу речи Милисава Лаповца, једног од кнежевих саветника који је тада предложио да се у Србији „побију сви учени људи“.
Он је, навоно, на седници совјета предложио Kњазу да се „побију сви писмени људи у Србији јер такви само праве бунтове“.
На сву срећу, био је у мањини са својим мишљењем, а Kњаз није усвојих овај предлог.