Смртоносна епидемија пусте земље шири се рубним подручјима Србије и злокобно прети да затре српско село. Управо то село је одржало Србију, нахранило нас и отхранило. Са нестајањем села нестала би и Србија.
Овако је глумац Ненад Јездић почео своје обраћање у Палати Србије пред оснивање Националног савета за спас села.
-
У хиљаду села има мање од по 100 становника. У више од 200 села нема никог млађег од 20 година. Пробудимо се, освестимо се, ставимо прст на чело сви ми који желимо добро Србији. Употребимо знање да спасемо српско село. Да се вратимо коренима, да заборавимо све наше тренутне деобе и спречимо претеће сеобе. Јер српски сељак је одувек био и хранитељ и бранитељ Србије, најсавеснији чувар наших природних богатстава. Наше село мора да буде спој традиционалног и модерног. Да се нико не постиди да каже да је сеља – већ да са поносом то изговара.
-
Господо сељаци, поштовани домаћини, Србија је земља на брдовитом балкану. Сви смо ми најмање трећим или четвртим коленом изашли из српског опанка и само заједничким снагама можемо да обновимо српско село. Да останемо и будемо свој на своме, да се дечја граја поново заори нашим селима. Ако сачувамо село, сачували смо Србију. Објављујемо рат тренутно највећем непријатељу Србије – демографској ерозији наше земље. Објављујемо општу мобилизацију, све за Србију Србију ни за шта, смрт феномену пусте земље и беле куге, и за спас српског села – рекао је скоро у даху Ненад Јездић.
