Заменик градоначелника Горан Весић на свом Фејсбук профилу објавио је до сада никад виђене фотографије Храма Светог Саве, а уз то је написао и текст који преносимо у целости.
На врхунцу Отоманске империје када је ова била надомак Беча, Срби су 1594. године дигли Банатски устанак. Дубоко у унутрашњости империје, народ Светог Саве није заборавио шта значи слобода. На заставама банатских устаника вијорио се лик српског светитеља и архиепископа Саве Немањића.
Турци су добро разумели шта Свети Сава значи Србима када су на војне барјаке истакли његов лик.
Након пораза банатских устаника, 1595. Синан Паша је у Београду спалио мошти Светог Саве сматрајући да ће тако убити слободарски дух у Србима.
Пола века након Другог српског устанка, 1879. године, модерна Србија је стала на своје ноге и више није било бојазни од поновног турског освајања. Тада се рађа идеја о подизању храма Светог Саве на Врачару. Идеју је дао Србин католик из Дубровника Матија Бан, по коме се зове Баново брдо у Београду.
Године 1895, на јубилеј спаљивања моштију, основано је Друштво за подизања храма Светог Саве на Врачару. Десет година касније, 1905, расписан је први конкурс за израду пројекта. Балкански ратови и Први светски рат су зауставили подухват изградње. Конкурс је поново расписан 1926. године.
Градња почиње 1935. у време патријарх Варнаве. Темеље је освештао патријарх Гаврило 1939. године.
До почетка Другог светског рата подигнути су темељи и зидови до висине 11 метара. Пола века касније, након 88 молби које је упутио патријарх Герман властима 1984. успева да добије дозволу за наставак градње. Следеће године патријарх Герман поново освештава храмовни простор и исте године се наставља градња храма.
Пет година касније постављена је купола храма тешка 4000 тона, којом храм добија своје препознатљиве контуре.
После деценије ратова, санкција, националног лутања, 2001. године, на залагање премијера Ђинђића, уз благослов патријарха Павла, формиран је конзорцијум за финансирање изградње храма. 2004. фасада храма је завршена, постављена су звона и прозори.
Требало је још 16 година да се заврши ентеријер храма.
Донацијама братске Русије и наше државе али и свих добронамерних појединаца, завршетак радова на храму је коначно приведен крају. Коначно, 2020. године, у новембру, на Свету Петку, храм је најзад отворен за посетиоце.
Приликом посете Србији 2014. године патријарх руски Кирил је сажето објаснио смисао подизања Светосавског храма, рекавши да је он подигнут вером народа, упркос трагичним историјским приликама и онима који су спречавали градњу.
Малобројни али бучни противнци изградње храма Светог Саве, када већ нису могли да је спрече, осмислили су лукаву и лицемерну пропаганду обесмишљавања храма приказујући га као велики промашај. Главни њихов аргумент у покушају обесмишљавања храма се своди на једно: „Кризна ситуација“.
Када бисмо прихватили њихове „аргументе“ погазили бисмо веру и наду милиона Срба који су доприносили изградњи храма у најтежим околностима, у ратовима, у избеглиштву, у борби за егзистенцију, током геноцида, под санкцијама, бомбардовањем… За протеклих 100 година колико се храм градио ми смо били у константној кризној ситуацији и никада то нашем народу није била ни препрека ни изговор да кроз изградњу овог велелепног храма искаже љубав и поштовање према своме светитељу Сави.
Малобројни али бучни противници, опортунисти и ситне душе, стојећи насупрот тежњама и труду целог народа, ускоро ће утихнути.
Њихови „аргументи“ више никоме неће бити битни. Остаће храм Светог Саве као сведочанство огромног подвига нашег народа, остаће новим нараштајима, који ће бити поносни на његову величину, лепоту и значај за сваког Србина и цео православни свет.
