Процес поделе света на супротстављене блокове се убрзава. Свет, који је до сад генерално, био доларски и западноцентричан, чак и ‘вашингтонцентричан’, цепа се на неколико великих региона, у којима ће правила успостављати најјачи играчи тих региона, сматра руски политиколог Дмитриј Дробњицки.
Ток догађаја ће довести до тога да ће конфронтација два пола Русије и Kине, с једне стране и САД и Европе, с друге стране натерати и друге земље да се определе, а ако незападни свет смогне снаге да се координира и уједини, нико неће моћи да га спречи да изгради одрживи нови светски поредак.
Нови светски поредак ће се градити око неколико региона, истиче Дробњицки. У њему ће учествовати и Запад, али правила игре ће диктирати најјачи регионални играчи.
„Свет заправо и није подељен на два зараћена табора, како се то можда чини. Запад се супротставља већем делу света, намећући прилично дискриминациона правила за све остале учеснике у трговинском и политичком процесу, а затим мењајући та правила по сопственом нахођењу. Штавише, политика двоструких стандарда замењује се једностраним акцијама, а ти потези се неким европским земљама правдају демократијом, иако то није и не може бити демократија, док се остатку света не дају никаква објашњења, осим једног: ‘Не слушате Запад – бићете кажњени’. Такве речи не стижу само на адресу Русије, него и Kине, Индије, многих земаља Латинске Америке…“, каже експерт.
Запад је, додаје Дробњицки, и даље технолошки, финансијски, па и војно веома јак, али ресурси тог уједињеног Запада више нису онакви какви су били пре 20 година.
„Тог великог Запада кога сви слушају, а који је имао азијске земље као савезнике, већину земаља југоисточне Азије, као и арапски свет, укључујући произвођаче нафте, и део Латинске Америке, више нема. Све обавезе које је колективни Запад, предвођен Вашингтоном, раније преузео, постепено се одбацују, а посебно по питању економске стабилности, прехрамбене безбедности, развоја енергетике, дигиталне сфере, ИТ технологија и тако даље“, оцењује Дробњицки.
Сва та обећања се постепено губе, под плаштом трговинских ратова и санкција, додаје експерт.
„И све то под маском: ‘Стегните каиш, ми се боримо за демократију, то је Путин подигао цену’. Под свим тим изговорима одустаје се од обавеза које су још пре 10 година деловале непоколебљиво и гарантовано из Вашингтона“, објашњава Дробњицки.
Свет је, ипак, уз Русију
Специфичност ситуације је у томе што се неколико региона нашло у приближно истом положају, као например, Kина и Русија, које је Запад означио као противнике и конкуренте.
„Све што Kина ради у свом региону, или оно што ради Русија је генерално слично и у том смислу су тактички савезници. Не може се рећи да је то директан војни и политички блок, противтежа НАТО-у или нешто друго, али постоји огромно разумевање због заједничке судбине у условима када Запад више не може да одржи свој светски поредак. Прехрамбена и енергетска криза, као и инфлација долара показују да је то заиста тако и да не могу гарантовати стабилност у свету. То значи да у свету неће бити глобалне стабилности, али биће регионалне“, истиче експерт.
Према његовим речима, два центра су овде очигледна – Москва и Пекинг, а све остало је под знаком питања.
„Шта ће се дешавати у Европи није баш јасно. ЕУ очигледно не зна шта ће даље и нејасно је шта ће бити са Индијом – куда ће ићи и да ли ће моћи да око себе изгради свој регион. Упркос очигледним предностима, Делхи има озбиљне недостатке у својој способности да изгради такав регион. Дакле, свет се распада на велике регионе, на платежно-валутне секторе, или кластере, како се то сада сасвим отворено назива, и следећи светски поредак никако неће бити глобалан“, сматра Дробњицки.
То ће, како каже, бити свет неколико великих региона и “свега између”. То се догодило неколико пута у историји и у томе нема ничег неприродног, каже експерт.
„Само нам се чини да је распад глобалног светског поретка трајао тридесет година као некаква катастрофа, али у ствари јасно је да центар садашњег, умирућег светског поретка није у стању да обезбеди ни стабилност, ни развој, па чак ни било какав заиста атрактиван модел за цео свет. Дакле, глобални утицај Запада већ слаби, а то значи да остали играчи треба да граде своје регионе, а друге земље треба да пажљиво прате своју судбину и гледају шта ће се десити“, сматра Дробњицки.
Kонкретно, многе источне и европске земље ће морати да се одлуче да ли ће се држати за бок брода ЕУ који тоне, чак и неочекиваном брзином, или ће своју судбину градити са другим, а не са западним играчима, каже експерт.
Да ли ће бити „нове Јалте“
Атлантска глобализација је пропала, али она и даље покушава да преживи прегруписавањем својих снага и изградњом коалиција – антикинеске и антируске.
„Запад каже да су сви против Русије, али већина светске популације не учествује у овом трговинском рату против Русије. Довољно је само што Индија и Kина, са својом величином становништва и економијама то не подржавају и што одбацују антируске санкције, а уз то не треба заборавити ни на трговинске преференције Јужне Kореје. Постоје огромни други региони света, као што је арапски свет, Арапско полуострво, које сада одбија да игра како Вашингтон свира. То јест, не постоји никакав ‘цео свет’ против Русије. То признају и сами Американци. И поента овде чак није у замљама ШОС-а и БРИKС-а, већ у ономе о чему сам раније говорио – више нико не верује да Вашингтон може да обезбеди поуздан, стабилан светски поредак. И зашто га онда слушати?!“, каже Дробњицки.
Многи експерти сматрају да се БРИKС може проширити на неколико азијских, афричких и америчких земаља, укључујући Египат, Индонезију, Иран, Турску, Аргентину или Мексико, али Дробњицки истиче да је БРИKС ионако „широк формат“.
„Он је преширок, расут. То је пре трговински споразум, а ако се још прошири, то ће једноставно указати на чињеницу да су економске везе са Русијом, Kином и Индијом од интереса за многе земље… У том смислу ће можда на платформи БРИKС-а настати нека врста међурегионалне сарадње, без Запада, где људи могу да успостављају међусобна правила. То ће бити различити региони, чак ће бити различите зоне плаћања, али можемо се договорити око правила. Ова правила неће бити дискриминаторна. Постојаће прилично компактни региони који ће међусобно градити трговинске односе“, предвиђа Дробњицки.
Запад, сматра експерт, чини себи велику медвеђу услугу тиме што оштро инсистира на поштовању којекаквих ограничења Русији, јер на тај начин од себе одбацује оне регионе који би са њим могли да сарађују.
Дробњицки такође истиче да Запад више није хегемон, а да Русија и Kина могу са овим да се изборе својим развојем и напретком.
Русија може да учини добро себи тако што ће обезбедити напредни развој и тај модел понудити другима.
„Све што се сада догађа, а видимо да се аутомобили возе по Европи, кафићи су отворени, људи причају преко ‘ајфона’ – све је то привид. Нема ничега што би то подржало. Дакле, очекују нас веома озбиљне промене, промениће се слика света и сви Европљани треба добро да размисле. Међутим, европске елите углавном не размишљају о томе и уопште их није брига. Њима је главно да ураде оно што су им ментори наложили“.
На питање да ли је свету потребна „нова Јалта“, која би расподелила интересне сфере међу силама, Дробњицки напомиње да такви формати настају искључиво након великих сукоба.
„Мислим да неће бити тако великог сукоба. Односно, неће бити великог рата, после којег се састају победници који ће успоставити нови светски поредак, као што је био случај на Јалти. То ће, пре, бити постепено и пост фактум фиксирање новог регионалног светског поретка који је дошао… Санкције неће имати никакву улогу, а сви ће своје трговачке путеве бранити снагама својих Оружаних снага… Теоретски, раније је било могуће договорити се о подели света на регионе, неколико валутних зона и слично, али нажалост, састав администрације који је дошао у Белу кућу и америчке савезне агенције нису у могућности да обезбеде такав договор“, закључује Дробњицки.