МОНАСИ који су одлучили да самују у кршевитој Светогорској пустињи под врхом Атос сада се повлаче још дубље у дивљину пред навалом модернизације. Кажу да беже од недоличних вишеспратних вила на месту некадашњих келија и испосница у близини мора, које тумаче као знак да Европска унија повећава притисак да се Богородичин врт, највећа светиња православног света, секуларизује и претвори у огроман музеј и туристички центар.
Поред чувених монаха Есфигмена зилота, сада и неки од најугледнијих светогорских „стараца“, монаха којима се приписује чудесна проницљивост, јавно оптужују Цариградску патријаршију, под чијом је номиналном духовном надлежношћу Атос, да саучествује у покушају обесвећивања Свете Горе и разарању православног света, признавањем неканонских цркава.
- Света Гора је данас постала скоро туђа и непрепознатљива, пристајући да се покори туђим светским, увек антиправославним наредбама, које настоје да сеју раздор – јавно је упозорио старац Гаврило, реагујући на неканонско понашање цариградског патријарха Вартоломеја који је не само признао самопроглашену украјинску цркву већ их је 2019. увео на Атос и дозволио да изводе богослужења у неким светогорским манастирима.
Покушао је да Украјинце уведе и у руски манастир Пантелејмон, где су им затворили врата испред носа уз речи да лажни свештеници нису добродошли. Са историјске дистанце овај провокативни чин се може тумачити и као намерно подстрекавање руско-украјинског сукоба. Због тога сада светогорци са зебњом и огорчењем посматрају чин признавање самозване македонске цркве под именом „Охридска црква“, чиме је цариградски патријарх не само увредио и оштетио СПЦ, већ је директно нашкодио грчким интересима и традиционално добрим односима два православна народа.
Минијатурни комплекс у истанбулској четврти Фанар, који формално баштини историјско име Васељенске патријаршије, критичаре на Светој Гори назива фанатицима и „агентима руског национализма“. Русија се у фанариотским гласилима наводи као највећа опасност за Свету Гору, а Цариградска патријаршија је отворено стала на страну Украјине у актуелном сукобу. Слична расистичка реторика о агентима „словено-комунизма“ са Свете Горе чуле су се и у време Хладног рата када је практично био забрањен долазак монаха и верника из Србије, Русије и Бугарске, који су комунистички режими у њиховим земљама проскрибовали и прогањали. Због тога је претила опасност да Хиландар, Пантелејмон и Зограф због дугова и недостатка монаштва пређу у руке цариградске патријаршије, која је истим методима покушала да их присвоји у време Османског царства, коме је верно служила у борби против „пансловенске опасности“ и нарочито у казненој политици према бунтовним Србима.
За разлику од Османског царства које ратовало с хришћанима, али ни на крај памети му није било да секуларизује Свету Гору, западна империја 20. века се поставила другачије.
Угледни монаси јавно оптужују Вартоломеја за обесвећивање Атоса
- Почетак приче датира у време грчке војне хунте која је 1967. завела дикататуру уз помоћ САД, у складу са Трумановом доктрином. Званично, хунта је заговарала грчки православни патриотизам, али су интереси јачања Јужног крила НАТО и изградња америчких база били изнад свега. То је 1999. јавно признао Бил Клинтон, извињавајући се грчком народу због америчке подршке диктатури од 1967-1974. која је однела многобројне жртве. Оправдање за пуч пред изборе била је „комунистичка опасност“. Традиционалним противником западних вредности сматрана је Грчка православна црква, па су пучисти сменили атинског архиепископа и цео синод и уместо њих именовали своје црквене чиновнике – наводи историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина, наш водећи познавалац савремене црквене историје.
Он наглашава да је цариградски патријарх тада био Атинагора, бивши амерички архиепископ, који је на трон у Турској стигао Трумановим председничким авионом. За антируску политику коју је водио, званично и јавно признање одао му је лично директор ЦИА, Вилијам Донован. То није импресионирало грчко свештенство и монаштво, што се види и извештаја америчке централне обавештајна агенција из времена пуча. У њима се грчки духовници карактеришу као „сиромашни и необразовани“ заговорници застарелих идеја.
- Још пре пуча Атинагора се у Јерусалиму 1964. сусрео са папом и започео прве екуменистичке разговоре после великог раскола цркава у 11. веку. То је изазвало велико огорчење међу светогорским монаштвом, нарочито у угледном манстиру Есфигмен где је проглашен издајником православља, унијатом који служи интересима Запада, НАТО-патријархом. Тада су први пут војска и полиција послате на Свету Гору да „дисциплинују“ монахе. Вероватно је као метод уцене у хунтиним гласилима, суштински под контролом НАТО, тада почела да се провлачи прича о потреби модернизације и отварања Свете Горе, изградњи путева, хотела, чак и коцкарница. Та идеја о секуларизацији и разарању срца православног света на Западу никада није одбачена – каже др Ђурић.
- Генерални секретар НАТО већ неколико година отворено назива православне цркве непријатељским, а пошто је реч о војном савезу те речи имају посебну тежину. Не можемо а да се не упитамо да ли је Алијанса у рату са православљем и да ли неко у њој жели десакрализацију и уништење Свете Горе као симбола и средишта православног света. Како у том светлу тумачити улогу цариградског патријарха која признавањем секти уноси раздор у православље? Он непрестано назива српског патријарха патријархом Србије, чиме инсиунира да је власт СПЦ ограничена у државним границама. Да ли то значи да је добио од неког обећање да ће као „васељенски патријарх“ владати епархијама православних земаља у иностранству, што је противно свим канонима. То су велике амбиције за некога ко живи у резиденцији под даноноћном полицијском заштитом на Фанару и реално има само неколико хиљада верника – сматра др Ђурић.
АНТИПРАВОСЛАВНЕ НАРЕДБЕ
О забринутости за судбину Свете Горе сведочи отворено писмо једног од најугледнијих светогорских монаха, старца Гаврила из Келије светог Христодула које је 2020. упутио Свештеној општини, влади монашке републике. Он је био и међу 12 атонских стараца који су јавно осудили цариградског патријарха Вартоломеја због непоштовања канона.
- Тужно је и срцепарајуће схватити да се савремена Света Гора на много начина мења, да од колевке православља и цивилизације, од радионице која је изнедрила велике подвижнике и свештене монахе, мученике и исповеднике наше православне вере, иде ка секуларизацији, синкретизму, екуменизму и немилосрдном прогону традиционалних манастира који се одупиру онима који их гурају са шина на клизавој глобалистичкој падини – упозорио је старац Гаврило.