СРЕДЊОВЕКОВНИ српски споменици на Косову и Метохији остају на Унесковој листи светске баштине у опасности. Одлуку о задржавању манастира Високи Дечани, Грачанице, Пећке патријаршије и цркве Богородица Љевишка на листи светског наслеђа у опасности једногласно је донео Комитет за светску баштину, што су наши стручњаци оценили као добар и исправан потез.
– Ово је изузетно важно, јер потврђује континуирану озбиљну угроженост овог добра на шта Србија стално указује. Наша држава редовно обавештава Унеско о њиховом стању конзервације – прокоментарисала је Тамара Растовац Сиамашвили, амбасадорка Србије при Унеску одлуку која је донета у оквиру 44. продуженог заседања Комитета за светску баштину, које је одржано од 16. до 31. јула у онлајн формату, а чији домаћин је био кинески град Фуџоу.
На Листи светске баштине у опасности од 2004. је манастир Високи Дечани, док су Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородица Љевишка уписани 2006. године. Они се у документима Унеска не воде као византијско, ни као српско православно наслеђе, већ као „Средњовековни споменици на Косову (Србија)“. Србија се већ годинама залаже за спречавање покушаја преузимања културне баштине на КиМ, али приштинске привремене власти су упорне да те споменике припишу тзв. Косову, не само у територијалном смислу, већ као споменичко наслеђе Косова, као део „косовског културног идентитета“.
У мају ове године Приштина је затражила од Унеска да се „Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Свете Петке (њихов назив за Богородицу Љевишку п.а.) у Призрену“ уклоне из категорије „споменици у опасности“. Тражили су и да се промени земља порекла, где су ови споменици заведени, јер су се „безбедносне околности на Косову потпуно промениле од далеке 2006. године, када су ови споменици оцењени као угрожени“. Потписници писма уверавали су званичнике Организације УН за образовање, науку и културу да ће се „као и раније, и у будућности залагати за заштиту, промоцију и развој свих православних цркава и манастира на Косову“. То је изазвало бурну и оштру реакцију Београда и није прошло у Унеску. Комитет Унеска је чак још једном потврдио одлуку коју су донели након погрома, када су страдале српске цркве и манастири – да су ти споменици и даље у опасности.
– Одлука Унеска да на листи светске баштине у опасности задржи четири храма Српске православне цркве на Косову и Метохији је важна. Српски манастири Грачаница, Високи Дечани, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка и даље се налазе у ризичној ситуацији и потребна им је заштита, и то међународна – написао је Петар Петковић, директор Канцеларије Владе Србије за КиМ на свом фејсбук-профилу.
Стављањем на листу споменика у опасности Унеско обавештава међународну заједницу о факторима који угрожавају објекте глобалне културне баштине и подстиче на акције чији је циљ да се угрожавање спречи. Успоставља се и мониторинг, заједно са властима на чијој територији се објекат налази и одобравају средства да се заштити, а угрожавање умањи или спречи.
НАСЛЕЂЕ ПРВОГ РЕДА
НА КиМ се налази укупно 458 непокретних културних добара од посебне важности за Србију, од чега је 61 добро од изузетног значаја. Тамо је 1.300 цркава и манастира, који чине културно наслеђе српског народа првог реда.