“Србија је секуларна држава”, ова реченица је сува чињеница и изговорена је безброј пута, најчешће медијски. 
Фото: Уступљена фотографија/Youtube printscreen/Al Jazeera Balkans/Илустрација
Појам секуларизам скован је половином 19. века и од тада је имао бројне следбенике најчешће међу интелектуалном елитом, данас их такође има, а броје се у истој касти.
Ако се вратимо један „скромни“ миленијум и заронимо у богату историју Срба закључићемо да су задужбине, ктиторства, духовност, династије, вера, традиција… били кључ државотворности. Такође се може закључити да су светитељи родили, градили и омеђили нашу земљу. Стога се поставља питање логике: може ли један термин да помрачи миленијумску баштину? Оставићу ово питање отворено, а лично мишљење задржати.
Фото: Screenshot YouTube Televizija Hram
Отвора се и једно ново питање, ко су људи који протестују против изградње цркве код Штранда? На шта позивају њихове вође? Њихови прваци?
Сећам се да је неким Србима суђено због „говора мржње“ пред разним трибуналима, а ја бих данас требао да се осећам угрожен кад чујем да би професор Динко Грухоњић претварао цркве у дискотеке и пабове…Наравно нисам угрожен, не бојим се, али пред таквим гадостима желим да се осећам угроженим…
Поменути професор, едукатор наше академске заједнице, будуће интелектуалне елите, позивајући се на појам секуларне државе, омаловажио је и увредио кључ наше државотворности. Није проблем и не видим ништа спорно у томе што се неко поистовећује и идентификује са усташким злочинцем, ствар је личног осећаја, али имам проблем када то ради онај ко креира будућност нашег друштва.
Фото: новосадска.тв/Принтскрин
Михаило Јањић, аналитичар