С обзиром на то да креће време слава, запитали смо се које то грешке најчешће свечари праве и да ли смо заборавили срж слављења крсног имена.
Обележавање славе код Срба почива на неколико канонских правила.
“У крсној слави сржно је њено језгро- славски колач, жито, свећа, чаша вина и тамјан”, каже Димитрије Калезић
Он инсистира да тежиште славе мора бити у молитви за освећењу жита.
“Сваки свештеник у цркви јасно чита молитву за освећење семена, да Бог благослови кувано жито које представља домаћина и укућане – које је спремљено као жртва од стране укућана у славу Бога. Поред свеца који се слави, моли се Бог и за спасење укућана.”, каже Калезић.
Само жито које се доноси у цркву, како каже наш саговорник, има “наставак литургијске жртве”.
Тек онда у кући иде тзв. етно прилог, здравице и гозбе – на шта људи много обраћају пажњу, а срж саме славе треба да буде молитва у цркви као и освештавање жита и колача.
Икона на источном зиду и воштанице
Приликом славе икона треба да стоји на источном зиду, а славска свећа треба да буде од воска, не од парафина. Восак је потпуно природан, за разлику од парафина – и то се слаже са хришћанским учењем – да све што се приноси Богу у име вере, треба да буде од природе и враћено природи.
Слава се слави у славу Бога
“Данас људи славе и по ресторанима, а право тежиште славе занемаре. Шта је то, питамо се?”, каже Калезић, напомињући да се народ доста окреће начинима обележавања који нису примерени светињама као што су славе.
“Након освећења жита и колача у цркви, остатак славе се слави како ко може, у зависности од могућности саме породице. Слава се слави у славу Бога, то се не сме заборавити”, каже Калезић.
Да ли попови долазе на славу?
У вези са обичајем доласка попова на саму славу, Калезић каже како има и данас таквих ситуација.
“Богатије и имућније породице у неким крајевима зовну и попа. Такав обичај се може наћи у неким крајевима Србије“, каже Калезић.
ПРАВИЛНО СВЕТКОВАЊЕ
Тежиште – жито освештано молитвом
Свећа би требало да буде од воска
Слави се у дому, не у ресторанима
Носити скроман поклон, не ићи празних руку
Без преједања
Само чаша, две, ако пијете алкохол
Поклони за славу
Наш саговорник каже како код нас влада обичај да “треба ићи са неким поклоном у кућу”. Неки скроман прилог за породицу треба дати, колико ко може, јер ипак “не треба доћи празних руку”.
Гости обавезно треба да узму славско жито и парче славског колача. Све остало, породица треба да понуди “колико је у могућности“, каже Калезић.
Да ли се слави у случају смрти ближег члана породице?
У овој ситуацији се примењују различити обичаји код људи. Поставља се питање – да ли треба тада славити ако је породица у жалости?
Димитрије Калезић каже како ипак треба применити макар црквено обележавања славе. “Жито, колач у цркви обавезно, а људи уколико могу, да обележе у ужем кругу породице.”
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: