Лекар Абду Шаркави, др и специјалиста за заразне болести рекао је да га плаши губитак разума и талас страха друштвених маса, тј. паника.
Његове речи преносимо у целости:
Ја сам доктор и специјалиста за заразне болести. Већ дуже од двадесет година свакодневно виђам болесне пацијенте.
Радио сам у луксузним урбаним болницама и најсиромашнијим деловима Африке. ХИВ-АИДС, хепатитис, туберкулоза, САРС, оспице, зостер, велики кашаљ, дифтерија… мало је тога чему нисам био изложен. И уз изузетак САРС-а, мало је тога због чега сам се осећао рањиво, скрхано и једноставно уплашено.
Не плаши ме Цовид-19. Плаше ме импликације новог заразног агента који се шири светом и упорно проналази успеха на различитом тлу. Са правом сам забринут за старије људе слабијег здравља или слабије материјалне ситуације који ће диспропорционално бити највише погођени овом новом пошасти. Али не плаши ме Цовид-19.
Оно што ме плаши јесте губитак разума и талас страха који је навео друштвене масе у зачарану спиралу панике, прављења залиха неразумних количина било чега што адекватно може напунити склониште за бомбе у постапокалиптичном свету. Плаше ме Н95 маске које се краду из болница и клиника за хитне случајеве где су заиста и потребне за медицинско особље које је директно изложено, а уместо тога се користе на аеродромима, тржним центрима и кафићима, те само изазивају још више страха и сумње.
Плашим се да ће нам болнице преплавити сви они који мисле да „ма ввероватно немам, али могу и проверити, нема везе, никад се не зна…“ и сви они са затајењима срца или плућа, упалом плућа и можданим ударом који ће платити цену за препуне чекаонице у хитној јер постоји ограничена количина доступних доктора и медицинских сестара.
Плашим се да ће ограничења путовања постати толико далекосежна да ће се отказивати венчања, пропуштати дипломе и породична окупљања. Па чак и она велика журка која се назива Олимпијада, и то би се могло отказати. Можете ли уопште замислити да се то деси?
Плашим се да ће ти исти страхови од епидемије ограничити трговину, нашкодити партнерствима у различитим секторима, пословању и генерално узроковати глобалну рецесију.
Али, највише од свега, плаши ме порука коју шаљемо својој деци када смо изложени некој претњи. Уместо здравог разума, рационалности, отворености и алтруизма, учимо их да паниче, плаше се, буду сумњичави, импулсивно реагују и брину се само о себи.
Далеко смо од решавања стања са Цовид-19. Приближиће се у ваш град, болницу, пријатеља или чак и члана породице који су вам близу. Очекујте то. Престаните чекати да будете даље изненађени. Чињеница је да сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став „бори се за себе изнад свега“ би се могао показати катастрофалним.
Баш зато, позивам вас све! Борите се против страха разумом, против панике стрпљењем и неизвесности едукацијом. Имамо прилику да научимо много о здравственој хигијени и ограничавању ширења бројних преносивих болести у друштву. Хајде да се заједно суочимо са изазовом у најбољем духу саосећања са другима, стрпљењу и, изнад свега, незаустављивим трагањем за истином, чињеницама ии знањем насупрот претпоставки, нагађана и катастрофирања.
Чињенице нису застрашујуће. Оперите руке. Отворите срца.
Наша деца ће нам бити захвална.