Постављање радара за ваздушно осматрање високог домета у Албанију обезбедило је тој земљи, али и НАТО-у, комплетну слику неба у опсегу од скоро 500 километара. У питању је или нови корак Северноатлантске алијансе ка припајању земаља Западног Балкана својим структурама или пука модернизација техничких капацитета.
Албанија је активирала нови мобилни 3Д радар за ваздушно осматрање високог домета на планини Мида, у северном округу Скадар, почетком новембра. Тиме је добила комплетан преглед ваздушног простора у радијусу од чак 470 километара, што јој омогућава да „баци поглед“ далеко изван својих граница, па и у Србију.
С обзиром на то да је Албанија део НАТО-а, она је обавезна да радарску слику добијену овим средством интегрише у НАТО систем надзирања, раног узбуњивања и реаговања. Радар је постављен у сарадњи са америчком компанијом „Локид Мартин“.
Радар у Албанији — слика неба за НАТО
Војни експерт Митар Ковач сматра да НАТО није застао са својом стратегијом да читав Западни Балкан увуче у своју структуру, те да радар не би ни био постављен да су у питању само национални интереси Албаније и подсећа да Северноатлантска алијанса све време забрањује Србији да користи радарску станицу на Копаонику, чак и за цивилно ваздухопловство.
„Тај радар није у функцији, јер је тај радарски положај омогућавао контролу југоистока наше земље и јужних граница према Албанији и Црној Гори. То је тај двојни критеријум. То није само потреба албанске војске и државе, него и НАТО-а. Под повољним условима су добили модеран радар који ће осматрати шири простор и наше територије, а делимично и територије суседних држава, пре свега Црне Горе и Македоније“, истиче Ковач за Спутњик.
С друге стране, уредник портала „Танго сикс“ Петар Војиновић каже да постављање радара не треба нужно да се посматра у негативном контексту за Србију, јер је то стандардна модернизација основних техничких капацитета за надзор ваздушног простора.
„Домети тих радара су такви, а има их и већих и то није ништа необично. Исто тако и ми можемо да видимо целу Албанију. Због физичких карактеристика балканских држава, ваздушни простори су међусобно видљиви“, предочава Војиновић.
Осматрање без препрека
Ковач потврђује да се земље региона међусобно радарски покривају и указује на то да опсег осматрања зависи од геостратешких и оперативних потреба извиђања суседног простора.
„Са становишта међународног права и прописа, не постоји забрана нити ограничење дејствовања радара на државну територију, јер мора да се види нешто и ван границе како би могло да се реагује на сопственој територији“, напомиње Ковач.
На питање да ли би Србија могла да омета радарско осматрање своје територије, Војиновић одговара да за то не постоје технолошке могућности.
Вредност пројекта постављања радара у Албанији износи 22 милиона 266 хиљада долара, од чега је 19 милиона 139 хиљада обезбеђено из албанског буџета, док је остатак обезбеђен кроз пројекат америчке Владе ФМС (Foreign Military Sale).
