У последњих неколико дана у хотелу „Verde“ у Подгорици, смештено је око 30 припадника НАТО алијансе, који у оквиру тог војног савеза наводно обављају или пружају помоћ у спровођењу хибридних напада. Логично је било да се таква количина припадника НАТО алијансе, а која није могла да буде незапажена, смести у хотел чији је власник један од режимских бизнисмена Томо Челебић.
Поставља се питање у какве се то ратове уплео Челебић, јер је за њега познато да је у борби за поделу власти између Мила Ђукановића, председника Црне Горе, и Душка Марковића, председника Владе Црне Горе, патолошки привржен Марковићу, којег пренаглашено идеализује, практично до граница болесне опчињености, док према Ђукановићу у поверљивим круговима отворено показује мржњу, иако имају и заједничке пословне подухвате.
Наиме, Челебићу је као једном од поверљивих и оданих људи Марковића, поверено смештање припадника НАТО алијансе, наводно задужених за хибридне нападе и пружање подршке у реализацији истих, а коме би их друго и поверили, јер радо Томо у војнике иде. Служиће Челебић и једном и другом господару, интимно везан за Марковића, али служи и Ђукановићу, до коначног обрачуна за превласт у Демократској партији социјалиста. Иначе, због страха од нестабилне политичке ситуације у Црној Гори, Челебић лагано извлачи свој капитал у Словенију, јер га на малом црногорском тржишту не може сакрити од ДПС-ових рекеташа.
Због својих пословних потреба, Челебић често путује у иностранство, некад и преко Београда, где је виђен како је у више наврата подвргаван контроли од стране граничне полиције. Како се у безбедносним круговима сазнаје, Челебић се у тим приликама једној од српских служби нудио као сарадник, који може достављати информације из највишег врха власти Црне Горе. Међутим, Челебићева иницијатива је одбијена, јер је оцењено да је именовани дволична, бескрупулозна особа, без икаквих моралних и људских карактеристика, при чему не поседује квалитете због којих би уопште био размотрен као потенцијални сарадник српски служби у редовима црногорског режима.
