Током последњих неколико месеци, Путин је увукао Бајденову администрацију у бескрајне тактичке игре које су ставиле Сједињене Државе у дефанзиву. Овога пута, Путинов циљ је крупнији од затварања „отворених врата“ НАТО-а за Украјину и заузимања територије — он жели да избаци Сједињене Државе из Европе, навела је у чланку за Њујорк тајмс Фиона Хил, некадашња чланица спољнополичког тима бивших председника Џорџа Буша и Барака Обаме и Доналда Трампа.

– На НАТО самиту НАТО у априлу 2008. године. Путин је био бесан: Управо је најављено да ће се Украјина и Грузија на крају придружити алијанси. То је тада била компромисна формула која ће ублажити забринутост наших европских савезника — отворено обећање да ће се придружити блоку, али без одређеног временског оквира за чланство.

У то време, била сам обавештајац за Русију и Евроазију, део тима који је обавештавао председника Буша. Упозорили смо га да ће Путин кораке за приближавање Украјине и Грузије НАТО-у сматрати провокативним потезом, који ће вероватно изазвати превентивну руску војну акцију. Али наша упозорења нису послушана.У року од четири месеца, у августу 2008, Русија је извршила инвазију на Грузију. Украјина је јасно и гласно схватила поруку Русије. Одустала је од чланства у НАТО-у наредних неколико година. Али 2014. Украјина је желела да потпише споразум о придруживању са Европском унијом, мислећи да би то могао бити сигурнији пут ка Западу. Москва је поново ударила, оптужујући Украјину да жели да на задња врата уђе у НАТО, анектирала Крим и започела рат у региону Донбаса. Слабе реакције Запада на инвазије 2008. и 2014. охрабриле су Путина.

Овога пута, Путинов циљ је крупнији од затварања „отворених врата“ НАТО-а за Украјину и заузимања више територије — он жели да избаци Сједињене Државе из Европе, како би могао да каже: „Збогом, Америко. Пази да те врата не ударе на излазу”.

Као што сам схватила током две деценије посматрања Путина и анализирања његових потеза, његове акције су сврсисходне и његов избор да баци рукавицу у Украјини и Европи је врло НАМЕРАН. Он је лично опседнут историјом и годишњицама. Децембра 2021. навршило се 30 година од распада Совјетског Савеза, када је Русија изгубила доминантну позицију у Европи. Путин жели да Сједињене Државе осете укус истог горког лека који је Русија морала да прогута 1990-их. Он верује да су Сједињене Државе тренутно у истој ситуацији у којој је Русија била након распада Совјетског Савеза: озбиљно ослабљене код куће и у повлачењу у иностранству. Он такође мисли да НАТО није ништа друго до продужетак Сједињених Држава. Руски званичници и коментатори рутински поричу било какву независну стратешку мисао другим чланицама НАТО-а. Дакле, када је у питању алијанса, сви потези Москве су усмерени против Вашингтона.Деведесетих година прошлог века САД и НАТО су приморали Русију да повуче остатке совјетске војске из својих база у источној Европи, Немачкој и балтичким државама. Путин жели да Сједињене Државе ураде слично. Из перспективе Русије, домаћи проблеми након четири године катастрофалног председништва Доналда Трампа, као и раздори које је направио са савезницима САД, а потом и брзо повлачење Америке из Авганистана, сигнализирају слабост. Ако Русија буде довољно снажно притискала, Путин се нада да ће моћи да склопи нови безбедносни споразум са НАТО-ом и Европом како би избегао отворени сукоб, а онда ће доћи ред на Америку да оде, носећи са собом своје трупе и пројектиле.

Украјина је и мета Русије и извор утицаја против Сједињених Држава. Током последњих неколико месеци, Путин је увукао Бајденову администрацију у бескрајне тактичке игре које су ставиле Сједињене Државе у дефанзиву. Русија премешта снаге на границе Украјине, покреће ратне игре и појачава висцерални коментар.

У недавним званичним документима, захтевала је чврсте гаранције да Украјина (и друге бивше републике СССР) никада неће постати чланица НАТО-а, да се НАТО повуче са позиција заузетих после 1997. године, као и да Америка повуче сопствене снаге и оружје, укључујући своје нуклеарне ракете . Руски представници тврде да Москви „не треба мир по сваку цену“у Европи. Неки руски политичари чак предлажу могућност превентивног удара на циљеве НАТО-а како би били сигурни да знамо да су озбиљни и да треба да испунимо захтеве Москве.Недељама су се амерички званичници окупљали да би размислили о руским захтевима.А сво време, Путин и његови пуномоћници су појачавали своје изјаве. Званичници Кремља нису само довели у питање легитимност америчке позиције у Европи, већ су поставили питања о америчким базама у Јапану и њиховој улози у азијско-пацифичком региону. Они су такође наговестили да би могли да испоруче хиперсоничне пројектиле на Куби и Венецуели како би оживели оно што Руси називају Карипском кризом из 1960-их.

Путин је мајстор да другог принуди да вуче потезе под присилом. Он производи на начин који му омогућује да победи, без обзира шта ико други уради. Претње и обећања су у суштини једно те исто. Путин може поново да изврши инвазију на Украјину, или може да остави ствари тамо где јесу и да само консолидује територију коју Русија ефективно контролише на Криму и Донбасу. Може да изазове невоље у Јапану и пошаље хиперсоничне пројектиле на Кубу и Венецуелу. Или не, ако у Европи ствари буду по његовом.

Путин игра дужу, стратешку игру и зна како да победи у тактичкој борби. Он је Сједињене Државе поставио тамо где жели. Његово држање и претње поставили су дневни ред у европским безбедносним дебатама и привукли нашу пуну пажњу. За разлику од председника Бајдена, Путин не мора да брине о изборима на средини мандата или одбијању сопствене странке или опозиције. Путин се не брине због лоших чланака у штампи или лошег рејтинга у анкетама. Он није део политичке странке и разбио је руску опозицију. Кремљ је углавном ућуткао локалну, независну штампу. Путин ће бити поново изабран 2024. године, али његов једини одржив противник, Алексеј Наваљни, затворен је у казненој колонији ван Москве.Дакле, Путин може да се понаша како жели, када жели. Осим лошег здравља, Сједињене Државе ће морати да се боре са њим годинама које долазе. Управо сада, сви знаци указују на то да ће Путин закључати Сједињене Државе у бескрајну тактичку игру, узети још делова Украјине и искористити сва трвења и ломове у НАТО-у и Европској унији. За излазак из садашње кризе потребно је деловати, а не реаговати. Сједињене Државе треба да обликују дипломатски одговор и да Русију усмере на услове Запада.

Наравно, Русија има неке легитимне бриге о безбедности, а о европским безбедносним аранжманима би свакако могло да се разсмисли на нов начин после 30 година. Вашингтон и Москва имају много тема за разговор, о конвенционалним и нуклеарним снагама, као иу сајбер домену и на другим фронтовима. Али даља руска инвазија на Украјину и распарчавање и неутрализација Украјине не могу бити питање за америчко-руске преговоре нити ставка у европској безбедности. На крају, Сједињене Државе треба да покажу Путину да ће се суочити са глобалним отпором, а агресија господина Путина ће угрозити политичке и економске односе Русије далеко изван Европе.

Супротно Путиновој премиси из 2008. да Украјина „није права земља“, Украјина је пуноправни члан Уједињених нација од 1991. Још један руски напад би довео у питање цео систем УН и угрозио аранжмане који гарантују чланство у Уједињеним нацијама. суверенитет држава од Другог светског рата — слично инвазији Ирака на Кувајт 1990. године, али у још већим размерама. Сједињене Државе и њени савезници, као и сама Украјина, треба да изнесу ово питање пред Уједињене нације и изнесу га пред Генералну скупштину као и Савет безбедности. Чак и ако Русија блокира резолуцију, будућност Украјине заслужује глобални одговор. Сједињене Државе такође треба да изазову забринутост у другим регионалним институцијама. Зашто Русија покушава да своје спорове у Европи однесе у Азију и западну хемисферу? Какве везе има Украјина са Јапаном,Господин Бајден је обећао да ће Русија „платити високу цену“ ако било која руска војска пређе границе Украјине. Ако господин Путин изврши инвазију на Украјину без казнене акције Запада и остатка међународне заједнице, мимо финансијских санкција, онда ће он поставити преседан за будуће акције других земаља. Путин је већ урачунао додатне америчке финансијске санкције у своје прорачуне. Али он претпоставља да ће неки савезници у НАТО-у нерадо следити ове санкције и да ће друге земље гледати на другу страну. Цензура УН-а, широко распрострањено и гласно противљење међународне заједнице и акција земаља ван Европе да покваре своје односе са Русијом могли би да га зауставе. Ковање уједињеног фронта са европским савезницима и прикупљање шире подршке требало би да буде дужа игра Америке.

Фиона Хил је била обавештајни службеник за питања Русије и Евроазије за председнике Џорџа Буша и Барака Обаму и радила је у Савету за националну безбедност под председником Доналдом Трампом.

Оставите Коментар