На завршној вечери 21. годишње скупштине Валдајског клуба у Сочију, Владимир Путин је и ове године одговорио на питање др Александра Раковића. Међу бројним експертима из целог света, Раковић ове године на Валдају није био једини Србин: Србију су представљали и др Ивона Лађевац и др Миша Ђурковић. Ево стенограма дијалога Раковић – Путин:
Александар Раковић: (превод са енглеског): Поштовани господине председниче, ја сам Александар Раковић, историчар из Србије. За мене је част што Вас поново видим, слушам и са Вама разговарам.
Моје данашње питање за Вас је следеће: Шта су, по Вашем мишљењу, државни и појединачни механизми које Руси, Срби и други народи широм света треба да користе да би заштитили наше традиционалне вредности и заштитили себе и свој идентитет од продорног и наметљивог утицаја западне идеологије који смо видели ове године на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу? Хвала.
Владимир Путин: Што се тиче онога што смо видели на отварању, да будем искрен, у почетку нисам ни гледао, а онда су ми рекли да се тамо нешто дешава, па сам погледао. Не знам на шта су рачунали и зашто су то урадили организатори и зашто је МОК то допустио. То је свакако било увредљиво за милионе хришћанских верника. Зашто је потребно вређати било кога, вређате њихова верска осећања? Они који су то урадили рећи ће да нису имали намеру да увреде и да не виде овде ништа увредљиво.
Али исто се дешава и у односу на представнике ислама, када спањују Коран или свакакве илустрације, стрипове са Пророком објављују под фирмом слободе говора. Сада ћу ипак поновити оно што сам већ много пута говорио: слобода једног човека или друштва завршава се тамо где почиње слобода другог. Јер ако је дозвољено да некога вређати, његова верска осећања и рећи: „То је моја слобода, радим ја шта хоћу“, онда се можете доћи и до убиства – „Хоћу да убијем“. “Ја хоћу да убијем.” И отишао је и убио. “То је израз моје слободе.” Па јел тако? Којешта, наравно.
Људи не осећају никакве границе, „не виде крај“, како народ понекад каже. Имаш неку визију нечега, у реду, остани при својој визији тог нечега. Али ако знаш да то може да увреди другог човека, уздржи се да то учиниш. То је све – правило је просто.
Они мисле да се може тако поступати. Баш као и могућност да се мушкарци такмиче у женским спортовима, која једноставно убија женски спорт. А кад сам се, извините, већ дотакао те теме, по мом мишљењу, неки спортови нису за жене. Извињавам се женама, рећи ће да грешим. Па добро, то је већ друга тема.
Али ако се жене већ баве овим спортовима – дизањем тегова, боксом, не знам, рвањем, нека се онда жене међусобно и такмиче. И онда просто мушкарац, јер се прогласио женом, све их је победио, сломио жени нос, то једноставно убија женски спорт. Женама ће постати немогуће да наступају било где. Баш грозно.
Нека се онда ти мушкарци боре међу собом. Прогласили су се за жене, е ти који су се прогласили, нека се такмиче и боре међу собом на Олимпијским играма. Или такође и они који узимају потврде да су од детињства болесни и да користе неке лекове који дају јасне предности у такмичарском процесу, хајде да и међу њима организујемо такмичења. Па, то је тако природно, једноставно, по мом мишљењу. Шта би ту некоме сметало? То баш никога не вређа.
А како заштитити своје вредности? Свим средствима која су нам на располагању.
ЦЕО НАСТУП ВЛАДИМИРА ПУТИНА СА СИМУЛТАНИМ ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ: