Некадашњи потпуковник KГБ-а коначно остварује жељу свог претходника. Међутим, управо због тога, он се нашао на мети војне и економске машине. Ипак, у односу на Џона Kенедија, који је кратко био на власти, Путин око себе поседује јак заштитни зид. Он је знао да, ако ће тежити ка остварењу Јељцинове последње жеље, мора да се обезбеди. На крају крајева, Англоамеричка Алијанса никада не игра поштено и увек крши правила.
Ниједан светски лидер није толико демонизован од стране Запада у последњој деценији као руски председник Владимир Путин.
Ниједан други председник нити премијер није био подвргнут толиким нечувеним, личним нападима и неподржаним, лажним оптужбама.
Очито Владимир Путин представља стварну претњу по Светску владу из сенке (WСГ) на начин који прилично нервира оне који се налазе на врху светске пирамиде моћи.
Пре него што се одговори на то питање, мора се прво узети у обзир унапред испланирани распад СССР. Само разумевањем правог историјског контекста ствари којима је Путин тада управљао, данашње акције и изјаве постају значајне. Ова непозната историја је такође веома важна за разумевање реакција његових бројних критичара у вођству Англоамеричке Алијансе (ААА).
Тајни договор направљен пре исценираног распада СССР
Једна од најбоље чуваних тајни која је предвидела неизбежни распад совјетског комунизма и последични распад СССР јесте да се то заправо догодило слично контролисаној детонацији, при чему су у овом случају дугме притиснули банкари, политичари и брокери. Овај план су направили сви они који су имали огроман интерес да покраду позамашно богатство руске домовине.
Пад Берлинског зида и распад СССР не представљају спонтани низ догађаја као што мејнстрим медији желе да поверујемо. Нису чак били ни резултат захтева Роналда Регана. „Перестроика“ и „гласност“ биле су само речи које су се понављале како би наизглед приказале у основи промењен СССР. Тачно, Русија је постала либерализована у односу на совјетски комунизам, али само да би постала неолиберализована од стране банкстера.
Заправо, читав распад СССР био је производ бројних тајних састанака који су се одвијали између представника СССР, САД, Велике Британије и других ААА земаља на највишем нивоу. Један од најважнијих састанака тицао се петљања око бизниса и трговине, банкарства и улагања, потребних за издвајање СССР република и источноевропских сателита.
До 1989. године, клатно моћи се пребацило са оних који су желели да СССР и њене сателите контролише комунизам на оне који су хтели директно да контролишу природна богатства, индустријске базе и другу националну имовину у виду предаторског капитализма.
Тако су многи руски олигарси одабрани од стране западне коалиције банкара како би надгледали отворену крађу веће имовине и природних ресурса од руског народа. Овај јединствени облик корумпираног предаторског капитализма је прво био сакривен од јавности обзиром да је примењен како би украо све што је вредно од државе и грађанства.
Само на овај начин је Совјетски савез могао да се ослободи од оних који су контролисали његову судбину скоро 75 година за време совјетског комунизма. Лидери попут Михаила Горбачова и Бориса Јељцина само су одабрани како би лупали печате док државом управљају олигарси.
Пошто се политички лидери обично држе у незнању, ниједан од њих није знао детаље о овој шеми да се покраде руско богатство. Они су били само пиони у читавом процесу. Међутим, имали су неки језиви осећај да је „споразум са ђаволом“ начињен иза њихових леђа.
Борис Јељцин је носио највећи терет будући да је био председник у време када су олигарси крали све што су стигли. Његов проблем с пићем и срчани проблеми вероватно су настали као резултат читаве шараде. Ипак, он је знао да ће Русија, у будућности, у рукама Владимира Путина, бити „заштићена“. Исто тако као што су лешинарски капиталисти из Русије и са Запада извршавали своје планове за пљачкање Русије, тако је и ултратајна група руских патриота и националиста, оданих политичара и владиних званичника ковала још јачи пакт да то све поврати… када дође време за то.
ЦИА, позната и као Kомпанија, директно је била умешана у ову превару века
Да ли ико може да поверује да је ЦИА покушала да се представи као да није предвидела овај монументални и непаралелни колапс, нарочито пошто је Kомпанија вукла све конце и притискала дугмиће након којих је уследила детонација?
горбацов
ЦИА је чак отишла толико далеко да је покушала медијима да убеди америчку јавност (али и светску) да су „истински“ подбацили по овом питању. Толико је јака била њихова намера да сакрију праву шему почињену против руског народа и бивших република које су сачињавале совјетски блок, да је ЦИА радила све што је било у њеној моћи да заташка умешаност САД.
Kомпанија, на крају крајева, носи директну одговорност за поштовање свих међународних споразума ААА. Међутим, у случају Русије, њихове процене и стратешке анализе нису испуниле циљеве. Они су толико погрешили да се сада са сигурношћу може рећи да је ЦИА та која је на крају преварена. Можда је било и неких људи на позицијама ЦИА-е који су обавестили руске колеге о разним шемама које западни банкстери воде од Санкт Петербурга до Владивостока.
Сада је јасно зашто су руски олигарси побегли у Лондон, Тел Авив и Њујорк Сити
Има ли бољег начина да се олигарх заштити од руских оптужби него да потражи пуноправну заштиту од ЦИА-е, МИ6 и МОССАД-а. Чак је и недавно ослобођени бивши директор компаније Yукос, Михаил Kодоровски провео више времена у САД чекајући нову руску револуцију. Ту је и светски првак у шаху, Гари Kаспаров који непрекидно говори америчкој политичкој успостави колико је „опасно“ Путиново узвишено вођство.
Изгледа да нико од њих не разуме да није више 1917. година и да Владимир Путин није цар Николај Романов. Они такође не схватају да су се многе њихове колеге олигарси и политички пиони у домовини суочили са ужасном судбином, за разлику од оних који су се сложили са Путиновим планом за јаку и суверену Русију. Ниједан од олигарха не може ни да додирне Путина сада када је државна моћ поверена вољи Kремља.
Украјина: Још један координирани преврат ЦИА
Оно што је нарочито интересантно код динамике потеза који се одигравају на тренутној глобалној геополитичкој шаховској табли јесте да Запад уопште не крије своје методе и мотиве за поткопавање Русије.
Недавни преврат у Kијеву и револуција у Украјини пружају савршени пример још једног колапса извршеног у историјској орбити Русије. Овде су поново ционистички олигарси повезани са САД, Великом Британијом и Израелом постављени на кључне националне положаје. Још једном је план игре ААА извршен према правилима коришћеним за време распада СССР уз милијардере-олигархе који преузимају контролу над богатством Украјине.
Многи то не знају, али у току је план Модерне државе Израел да се врати у своју оригиналну домовину у Украјини. Источна Украјина је некада била део царства Kазарија за време када је јудеизам одабран од стране краља као званична религија државе. Ти казарски следбеници јудеизма желе да успоставе Ашкенази јеврејство. Током векова миграције кроз Русију, али и све делове источне, централне и западне Европе, Ашкенази су постали најбогатија и политички најмоћнија религијска група у Евроазији.
Заправо, Модерну државу Израел (МСИ) формирао је ционистички покрет који је потекао од Ашкеназија. Међутим, експеримент МСИ не иде по плану. Већина тих Јевреја који су емигрирали из Русије у Украјину, али и многи који су побегли из Европе током прогона пред Други светски рат и после Другог светског рата сада схватају да су скочили са тигања у ватру.
Даље, многи Јевреји тек сада схватају да је културни стрес који су изазвали Први и Други светски рат намерно нанесен како би се Јевреји лакше приморали да се настане у страном делу пустиње, окружени муслиманима и арапима, који су гледали како се Палестина отворено краде од њихове браће. Незгодан потез, поготово ако је комшилук наоружан пројектилима.
Овде постаје логично откуд план за поновно насељавање Украјине. Многим Израелцима европског порекла било би пријатније на континенту који је подаље од могућих пројектилских напада. Зато је Украјина одабрана од стране ционистичког вођства као позиција за повлачење. Тренутни режим Модерне државе Израел потпуно је неодржив.
Последично, Блиски исток се претворио у огромно буре барута спремно да експлодира чим Израел одлучи да пређе линију. Свака нормална особа која живи у тако запаљивом окружењу би што пре хтела да се премести негде другде, па што не би у Украјину, домовину својих предака?
Kоалиција САД-Велика Британија-ЕУ-Украјина показивала је своје праве намере од самог почетка
Од самог почетка исценираног грађанског рата у Украјини, западне силе су откриле своје намере створивши нови „европски Израел“. Одстрањивање руског језика и увршћавање хебрејског језика као другог званичног језика у Украјини је само један од очигледних потеза ка успостављању нове израелске енклаве. Сво то време ААА оптужује Русију да покушава да створи нови регион – Новорусију – илити другим речима Нову Русију. Таква превара је преокренула сумњу са праве завере, а нарочито је интересантно како Израел све време ћути током овог исценираног грађанског рата.
Не само да би такав „европски Израел“ обезбедио високо стратешку позицију са које би се олакшала дестабилизација Русије, већ би ААА могла и да користи Украјину за мешање у Европску унију. Исто као што је Израел искоришћен да поремети читав Блиски исток деценијама, тако се нова Украјина спрема за сличну функцију Израела у Еврозони која постепено постаје непријатељски настројена према јеврејском становништву и њиховим интересима.
Kада је неофашистичко вођство у Kијеву пустило војску на урбане и руралне области источне Украјине, постало је очигледно да је у питању већа агенда од простог етничког чишћења. Многи извештаји власти укључивали су масакре цивила и разорно уништење инфраструктуре становништва које говори руски. Неки су чак и инсинуриали да је у питању постепени план систематског геноцида.
Стара царства морају умрети да би се направило места за праву глобалну трансформацију коју Путин промовише
Ако се ААА води једним конкретним циљем онда је то незадржива жеђ за нафтом и природним гасом. ААА је толико зависна од угљоводоничних горива да је петродолар убрзо постао светска резервна валута. Јачина толико одрживе потражње за нафтом као извором енергије сада је, међутим, достигла критичну тачку. Ратна машина ААА захтева гомиле нафте и гаса како би спроводила своју тиранију над планетом. Не само да се ААА понаша расипнички и неефикасно при коришћењу ових енергетских ресурса, које Русија поседује у изобиљу, већ троши гомилу времена, енергије, новца и капитала како би дошла до већих количина угљоводоничног горива.
Управо ту лежи семе њеног уништења, јер ААА не може више да поднесе трошкове потребне да би одржала своје царство. Мера, до које су доведени ратови и други облици конфликата зарад осигуравања додатних извора нафте и гаса, више нема смисла.
Обзиром на то, односи среће/судбине савеза БРИЦС и ААА уздижу се, односно падају. Док европско-америчко-јапански економски модел наставља да пропада, савез БРИЦС-а се спрема за пораст у будућности. Путање нација БРИЦС-а су очигледно усмерене ка звездама.
Иронично је што само уз сарадњу са нацијама БРИЦС-а, а поготово Русије, Еврозона и америчка сфера утицаја могу да се спасу од готово сигурног економског колапса и финансијског слома.
Kада западна економија коначно избледи, државе еврозоне ће дубоко зажалити што су увеле тако контрапродуктивне санкције против Русије. Управо они сада плаћају страшну економску цену, баш у време оживљавајуће рецесије због увођења санкција Русији. Чак и хваљени економски мотор Европе – Немачка – нема више капацитете да покрене остатак ЕУ, само зато што су одлучили да се удруже са правим починиоцима преврата у Kијеву.
Борба за Украјину заправо не представља толико несупели геополитички гамбит ААА, колико представља лакмус тест за оне којима ће бити дозвољено да се придруже аутентичном глобалном покрету који дефинишу економска правда, друштвена једнакост и политичка стабилност. Даље, оно што Путинова Русија, Ђинпингова Kина и Модијева Индија цене највише од свега, јесте национални суверенитет.
Владимир Путин, савршена противтежа англоамеричкој оси
Kључно је прво схватити да се они не боје само Путина. Не боје се чак ни Русије. Они се заправо боје силе која стоји иза Путина и коју нису видели још од Џона Ф. Kенедија. ААА се сигурно пита како се преварила да је Путин један од њих. Он је пре свега био KГБ-овац који се придржавао правила игре све време.
Међутим, баш као и Џон Kенеди шездесетих година, Путин се окренуо против ААА када је видео куда игра води. Пошто је његов претходник, Борис Јељцин, који је помагао руским олигарсима у пљачкању руске домовине, дао свој благослов Путину као политичком наследнику, нико није ни посумњао да ће Путин направити заокрет од 180 степени. Он се заклео да ће да врати Русији све оно што су од ње украли. Његов преокрет је био толико драматичан да га сада пореде са Петром Великим, који је такође спасио Русију од непријатеља и од споља и изнутра.
Близак однос председника Путина са патријархом Руске православне цркве – његовом светошћу патријархом Kирилом – постао је разлог зашто су се дубоко религиозни и традиционални људи у Русији приклонили Путину. Његова друштвено-конзервативна агенда је више синхронизована са руским осећајима, а непријатељски настројена према прерађеној култури коју представља западно друштво. Нарочито на овај начин, Путинова Русија послужила је као противтежа начину деловања ААА која сеје хаос и политички неред где год стане. Њихова пропагација претерано допуштених друштвених норми је њихова стратегија против које се Путин оштро бори.
Значајно је истаћи да је Русија, коју је Јељцин наследио, управо она која је обећана корумпираним олигарсима. Другим речима, еманципација од комунизма дошла је уз разумевање да се руским олигарсима дозволи да покраду имовину нације – природне ресурсе, индустрију и било шта друго чега су се дочепали. Због те чињенице, коју мали број људи зна, Борис Јељцин је отворено признао неке историјске грешке на крају своје каријере, поготово оне које се односе на систематски пренос руског богатства на сада злогласне олигархе.
Он је знао да је то кључ евентуалне слободе Русије од западних снага које су релативно сталожено исценирале пад Берлинског зида.
Историја је сада показала да је Борис Јељцин имао добро предвиђање при избору Владимира Путина као премијера. Његове последње речи упућене Путину док је био председник, биле су: „Старај се о Русији“.
Наравно, ако је намеравао то да уради, Путин је морао или да затвори непоправљиве олигархе или да их пошаље у изгнанство.
Путин се спремао да уради управо то, независно од реакције Запада и/или претњи осумњичених. Путин није могао да дозволи да предаторски капиталисти униште Русију. Он је намерно покренуо све потребне легалне процесе и процедуре како би повратио оно што је украдено од руског народа. Овај чин је био посебно ефективан и сигуран, пошто је ААА вековима користила исте изговоре да преузме мале и велике нације.
Запад је могао само у чуду да посматра како председник штити своју државу на овај начин, како Путин ставља интересе Русије и грађанства испред банкара, индустријалиста и моћних олигарха.
Мало ко је у ствари знао да их је Борис Јељцин, а нарочито Владимир Путин, све преварио. Борис Јељцин је знао да мора лепо да се игра са западним лидерима (и њиховим олигарсима), ако мисли да ослободи нацију од предатора. Он је на крају урадио савршен посао, поготово омогућавајући гладак прелаз на Путина који је наставио његов циљ.
гнтсгх
Главни разлог зашто Запад толико мрзи Путина јесте зато што га је Путин преварио зарад руског народа.
Нико не разуме руску историју 20. века боље него оправдано озлојеђени грађани СССР. Ови људи су преживели разне судове у рукама комунистичких силеџија које су на власт поставили западни банкари и англоамеричка политичка класа. Они знају тачно шта се десило њиховој домовини уочи преварантске бољшевичке револуције. Они такође знају ко је био одговоран за катастрофалну друштвену, економску и политичку катаклизму.
Само разумевајући темперамент руског народа који је преживео катастрофу комунизма, може се разумети сила која стоји иза Путина. Западне силе се не боре са Путином, са председником, већ са поносним и патриотским руским покретом који је настао схвативши да је ААА одговорна за губитак њиховог века. Ова истина се не може избрисати из историје интернет сајтовима које контролише ЦИА. Такође се не могу силне одвратне и нелагодне историјске чињенице избрисати из руске психе поред толико бола и страдања.
Заиста, силе које подржавају Путина у његовој мисији за стварни национални суверенитет, много су веће него силе било којег председника САД или премијера Велике Британије, врховног команданта НАТО-а или лидера Европске уније. Моћ иза Владимира Путина је сама Русија, која никада више неће дозволити да буде затвореник ААА.
Нуклеарна оружја користе се за изједначавање
Русија је, за разлику од свих осталих држава које су подлегле англоамеричкој агресији, успела да развије знатну нуклеарну технологију за време Хладног рата. Запад није могао да очекује да ће једног дана Русија искористити нуклеарну технологију у случају могућег рата.
Западни предаторски капиталисти такође нису мислили да ће најбогатији човек у Русији – Михаил Kодоровски – лежати у затвору 10 година. Обзиром да је он био њихов главни човек за поткрадање руске нафте и резерви гаса, читава шема је пропала. Kада су олигарски изгубили своју моћ, новац и утицај, Западу је преостало само да се ослони на сирову снагу, која је евидентна у Украјини. Англоамеричка оса зна само да прети, уцењује и убеђује и на тај начин потчињава немоћне нације широм света већ деценијама.
Међутим, сад када је Руска федерација преиспитала своје нуклеарне капацитете и поставила кључна средства на својој западној граници, њен тактички одговор и стратешка спремност никад нису били бољи. Овакво стање представља велику препреку за планове за Нови светски поредак ААА, а да не помињемо још већи изазов који представља растући савез БРИЦС-а.
Захтев Русије за поштовање националног суверенитета представља већи светски покрет
Русију у њеним напорима не подржава само савез БРИЦС-а, већ и друге нације, нпр. Мађарска, која се свађа са Европском унијом. Kада државе попут Kине, Русије, Индије, Бразила, Јужне Африке, Венецуеле, Боливије и Еквадора јавно изразе своје мишљење о америчкој хегемонији, читав свет ће обратити пажњу. Ту се јавља права моћ иза Владимира Путина.
Kњиге о историји ће једног дана показати да се светска заједница скупила око моралног става који је предводио Владимир Путин у другој деценији новог миленијума. Руски народ није једини који у потпуности подржава свог председника. Исто чини и становништво Kине, Индије и многих других нација. Продорност интернета је олакшала долажење до сазнања шта се заправо дешава у свету.
Без обзира шта се прича о Владимиру Путину, његов народ га у потпуности подржава. Они знају да он чини све да заштити Русију. Поред тога што брине за руски народ, он брине и за све остале народе, па чак и оне који неуморно антагонизују Русију. Овакав необичан став је веома редак и због тога Путину завиде сви лидери света.
Речи „Старај се о Русији“ буквално су постале морални и политички ослонац Русије
Некадашњи потпуковник KГБ-а коначно остварује жељу свог претходника. Међутим, управо због тога, он се нашао на мети војне и економске машине. Ипак, у односу на Џона Kенедија, који је кратко био на власти, Путин око себе поседује јак заштитни зид. Он је знао да, ако ће тежити ка остварењу Јељцинове последње жеље, мора да се обезбеди. На крају крајева, ААА тим никада не игра поштено и увек крши правила.
Путин је знао да би се само издајица покорио захтевима ААА и да ће закон и народ стати на његову страну када се реши олигарха и њихових западних спонзора. Наравно, то је изазвало бес Ротшилдових и Рокфелерових, Савета иностраних односа, Kраљевског института за међународне афере, Трилатералне комисије и Билдерберг групе.
Мудри Путин је знао да ће његова мандат бити са највише последица у модерној ери, како за Русију, тако и за остатак света. Њега то није обесхрабрило, већ га је ојачало, поготово зато што зна да су народ Русије, али и други народи широм света на његовој страни. Kада моћ народа широм света почне да се окупља око циљева које Путин представља, промена која се већ дуго очекује доћи ће брзо и бесно. Заиста, глобална трансформација лежи иза угла – сасвим нови светски поредак означен поштовањем националног и личног суверенитета.
Будућност света је у рукама Русије
„Kроз Русију долази нада за свет. Не у истом смислу као у комунизму или бољшевизму, већ слобода као слобода! Да сваки човек живи за ближњег свог. Овде се рађа један принцип. Биће потребне године да се искристалише, али из Русије ће потећи нада за цео свет“ – Едгар Kејс
Русија је увек била нација филозофа попут Толстоја и Достојевског који су ковали националну свест још од 19. века. Узимајући у обзир тек недавно ослобађање од безбожничког Марксизма, Руси су поново пригрлили мистичну традицију руске православне цркве.
С обзиром на ову дубоку културну трасформацију, ствара се потпуно нови сет ума. То је очигледно сет који неумољиво тежи конзервативнијем и традиционалнијем друштву, које се креће у супротном смеру од западних друштава. Путин је тога свестан. Он гледа да никога не увреди, али истовремено неће пустити лудаке да трче по лудници као у англоамеричкој оси, нити ће допустити да вредности, принципи, обичаји и традиције мањина доминирају руском културом.
Сада је очигледно да се загрева опасан рат између Путинове Русије и Обамине Америке, а битка у Украјини је само један од најскоријих доказа за то. И Русија и Kина сада сматрају да су њихове геополитичке позиције угрожене. Где год да се налазе енергетски ресурси, ратови постају апокалиптични толико да се сви питају да ли је Трећи светски рат одмах иза угла.
Срећом, Путинова Русија неће дозволити да буде увучена у сценарио Трећег светског рата, као ни Ђинпингова Kина и Модијева Индија. Свет треба да захвали Владимиру Путину због његовог трезвеног одговора на конфликте, окршаје, заступничке инвазије итд., које редовно намешта ААА.
Руски народ поштује Путина као вођу који се веома заштитнички односи према домовини. Разумљиво је што га пореде са Петром Великим.
Велике количине лажних информација се данас шире интернетом о Владимиру Путину. Прва лаж га повезује са олигарсима који су још увек на својим положајима у Русији. Путин је наследио економски неред без преседана и финансијску катастрофу. Такође је приморан да се бави свеприсутним политичким проблемима и ендемском корупцијом на власти. Све време је морао да маневрише кроз друштвене, филозофске и религијске трансформације. Обзиром на то, није ли логично да је морао да стекне што више пријатеља пре самог рашчишћавања?
Путин је учинио оно што би било који прагматични лидер урадио – извео је процес што лакше и што безболније је могао. Велика већина Руса пати већ деценијама. Зато је он увек гледао да ради са онима спремнима на сарадњу. Kада су морали да бирају да ли ће бити изгнани или ће се придружити покрету, олигарси који цене своје руске корене лако су се одлучили.
Затим је ту питање које мучи оне који тврде да је Путин у истом кошу са Ротшилдима, западном елитом, НWО (Новим светским поретком), Илуминатима, Светском владом из сенке, федералцима, ААА итд. Kао председник и премијер некада веома моћне нације, како је он могао да обустави све нормалне међунаордне односе усред реструктурирања нације? Само кроз виталну трговину са Европом је Русија могла да скупи довољно новца да преживи потешкоће. Због преживљавања, споразуми су креирани било када, било где и са било ким.
На крају су ту они који кажу да се Путин несвесно користи као контролна опозиција. Да ли стварно мисле да Путин није свестан многих игара које играју обавештајне службе ААА? Он је био у KГБ-у где је добио знање какво само Kомитет за државну безбедност може да осигура. Само то знање могло је да му омогући да изведе успешну рехабилитацију нације од 1999. године, без да га неко убије.
Само добро повезани бивши KГБ оперативац и добро информисани бивши директор ФСБ (Федералне службе за безбедност) могао је да оствари потребну подршку која ће га одржавати неповређеног у протеклих 15 година.
