Шта све пише у извештају америчке обавештајне агенције?
Југославија је била земља конц-логора много година по завршетку Другог светског рата, део је извештаја који је америчка обавештајна агенција ЦИА писала за своје главешине.
Kако пише у овом документу, у то време постојало је 39 концентрационих логора у Југославији, према извештају из Београда.
Такође, наводи се да је извор ове информације добио из Италије, док оригинални извор није познат. Затим следе описи неких од „кампова“ – логора.
1. Нова Градишка: „Овај камп је на месту где је око 30.000 људи било заточено од стране Усташа током последњег рата.
„Они су запослени у близини Лоњског поља на ископинама и долазили су и одлазили с посла у пратњи страже и војника. Морали су да испуне дневну норму копања четири кубна метра земљишта и да их превозе ручним колицима 200 – 300 метара од места копања. Међу њима је било 20 свештеника“.
2. Оређани: У овом кампу је било 6.000 људи, чији је посао био удаљен осам километара од кампа. Њих су чинилли „непродуктивни“, интелектуалци, бивши индустријалци, комерцијалисти… Они су организовани у „дисциплинксе батајоне“. Већина заточеника су Муслимани из Босне.
3. Бела Црква: Овај камп је за политичке затворенике. Њихов дневни оброк подразумева 150 грама хлеба направљеног од кукурузног брашна и 350 грама куваног грашка.
4. Ботово: Овај камп је смештен близу бугарске границе. Подразумева затвренике који су то због кршења правила или погрршног достављања квота влади. Они раде на утврђењима на бугарској граници, копању канала и антитенковским каналима.
5. Скадарско језеро: Овај камп има више од 10.000 затвореника. највећим делом су то „Kонформисти“ из Црне Горе и Јужне Србије. Они раде на исушивању канала.
„Живе у лошим условима, лоше су обучени и константно раде у води. Смртност је јако висока. Последње године 65 затворнеика је убијено када су покушали да побегну у Албанију“.
6. Јасеновац: 3.000 затвореника.
7. Kамп у близини Мостара: Број затвореника 2.200.
8. Смедеревска Паланка: 3.000 затвореника.
„Осим ових великих концентрационих логора, постоје и мањи, њих 31, које воде владе различитих Република Југославије.“
„Тренутно је више од 200.000 затвореника у овим логорима. Број затвореника је око 85.000, док број затворнеика који припадају радничкој класи износи од 100 – 150 хиљада.“
Подсетимо, Јасеновац се сматра за један од најстрашнијих конц-логора на европском тлу и стратишта хиљада Срба, Рома и Јевреја. Јасеновац, највећи логор у усташком систему логора. Отворен је крајем августа 1941. и био је оперативан до краја априла 1945.
Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора: Брочице, Kрапје, Циглана, Kожара, Стара Градишка и Циглана, који је имао и крематоријум. На подручју Југославије постојало је 70 концентрационих логора.
Логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији НДХ, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања.
Водиле су се и воде се оштре полемике да ли је Јасеновац Логор смрти или радни логор. Међутим, ако је био радни, поставља се питање како је у њему живот изгубило толико људи?
Број жртава у Јасеновцу константно је предмет спора између Загреба и Београда. Деценијама се у Хрватској и Србији воде расправе о броју жртава које су преминуле у овом логору.
Према Меморијалном центару који је саставио до сада најсвеобухватнију поименичну листу жртава, нашло се укупно 83.145 жртава. Од овог укупног броја, 39.570 су били одрасли мушкарци, 23.474 одрасле жене и 20.101 деца.
По националности, према овом списку, њих 47.627 су били Срби, 16.173 Роми и 13.116 Јевреји, док су остали били Хрвати, Бошњаци и други. Они који нису били Срби, Роми или Јевреји су убијени јер су били антифашисти, стварни политички непријатељи, или они за које се претпостављало да то јесу.
Ипак, има историчара који тврде да је број побијених у овом стравичном логору и до десет пута већи.
еспресо
