Било је то 1936. у Хамбургу… Лучки радници, окупљени због поринућа новог ратног брода Немачке која се тих година издизала из пепела Великог рата и немаштине, са одушевљењем су поздравили свог новог вођу Адолфа Хитлера његовим тек скоро установљеним поздравом – “Сиег хеил” (“Живела победа”).
У ваздух су се подигле стотине руку… све осим једне!
Аугуст Ландмесер пркосно је остао са држао руке чврсто прекрштене, а његов акт побуне обишао је свет након што је фотографија развијена.
Прихваћен од стране Нацистичка странка у Немачкој током 1930-их година, Хитлеров поздрав “Сиег хеил” (“Живела победа”) је био обавезан за све немачке грађане како би демонстрирали верност према Фиреру, његовој партију и нацији. Да иронија буде већа, Аугуст Ландмесер иначе је био лојални нациста.
Љубав која је освестила окорелог нацисту
Ландмесер се придружио нацистичкој партији 1931. године и почео да се полако успиње у хијерархији онога што ће временом постати једина легална политичка сила у земљи, пише Бизнис инсајдер.
Две године касније се лудо заљубио у Ирму Еклер коју је запросио убрзо након тога, 1935. године. Једини проблем? Ирма је била Јеврејка.
Kада је откривено са ким се Аугуст верио, избачен је из Нацистичке странке. Он и Ирма су без обрзира на све планирали венчање и поднели су захтев у Хамбургу. Због такозваних Нирнбершких закона, донесених у септембру 1935. године, брак им је забрањен, али је пар свеједно почео да живи невенчано. Тако су и дочекали рођење прве ћерке, Ингрид, у октобру 1935. године.
А онда се 13. јуна 1936. године догодио скуп на коме је Хитлер поринуо нови брод ратне морнарице, а Аугуст Ландмесер то пропратио прекрштених руку. Био је то неми акт побуне појединца који не жели да учествује у колективном лудилу које се као зараза ширило Немачком.
Сурова казна за љубав
Годину дана касније, 1937. Аугусту је било доста и Хитлера и нациста и са породицом је покушао да пребегне у Данску. Задржан је на граници и оптужен да је “обешчастио нацију” и, према Нирнбершким законима, “осрамтио расу”.
Неких 12 месеци после, Ландмесер је ослобођен због “недостатка доказа”, али му је саветовано да прекине везу с Ирмом. Kако то није желео да уради, Ландмесет је игнорисао жеље нациста и поново је ухапшен 1938. када је осуђен на три године затворске казне коју је служио у концентрационом логору и никад више није видио ни жену коју воли ни своју ћерку.
Гестапо је тада ухапсио и Ирму која је у то време била поново трудна. Девојчицу Ирену је родила у затвору, након чега је послата у женски концентрациони логор.
Последње писмо из логора Ирма Еклер је послала 1942. године након чега јој се губи сваки траг. Верује се да је пребачена у нацистички еутаназијски центар у којем је погубљена заједно са још 14.000 људи.
Деца – Ингрид и Ирена, била су раздвојена. Ингрид је дозвољено да живи са баком, а Ирена је прво била у сиротишту, а затим код старатеља.
Аугуст Ландмесер је пуштен из затвора 19. јануара 1941. У фебруару 1944. мобилисан је у казнени вод – 999. лаки афрички батаљон. Нестао је у акцији у Хрватској и сматра се погинулим.
Љубав Аугуста и Ирме, јача од свега и свих, на крају је ипак победила… макар симболично. Године 1951. законски је призната када је Сенат у Хамбургу прихватио да је пар био у браку. О томе да је управо Аугуст човек са слике открила је његова старија ћерка Ингрид која је живот посветила чувању успомене на своје родитеље.
