Шеф Беле куће Бил Клинтон и тек постављени руски председник Владимир Путин разговарали су у септембру 2000. године о плановима Америке да сруши Слободана Милошевића и режим у Београду.
Првих дана тог месеца, две и по седмице пред изборе у СР Југославији на којима је Коштуница победио Милошевића и затим крунисао ту победу 5. октобра, на тему свега што се догађа у Србији, далеко од очију јавности, причала су двојица најмоћнијих светских државника.
Ову шокантну информацију изнео је Дејвид Шимер, познати геополитички истраживач, сарадник универзитета Јејл и докторанд на универзитету Оксфорд. Он је две године интервјуисао многобројне званичнике ЦИА за своју књигу „Намештено: Америка, Русија и сто година тајног мешања у изборе“, која ће ускоро бити објављена. Како је навео, неколико сати разговарао је и са самим Билом Клинтоном. О делу онога што је чуо објавио је текст у магазину Форин аферс.
А БОМБАРДОВАЊЕ?
Шимер сведочи шта му је тачно рекао човек који је владао Америком од јануара 1993. до јануара 2001. године.
- Како су се избори приближавали, Клинтона је бринуло да ће Милошевић успети да их покраде. „Ови избори биће важни, али вероватно неће бити поштени“, рекао је Американац Владимиру Путину, новом руском председнику, две и по седмице пре гласања, што видимо и из недавно обелодањених транскрипта њихових разговора – објавио је Шимер.
Према речима америчког стручњака за геополитику, који је разговарао са чак 130 званичника ЦИА, Стејт департмента и Беле куће, Клинтон је Путину рекао следеће:
- Милошевић губи на анкетама, па ће вероватно покрасти изборе. Било би пожељно да изгуби, али вероватно ће се постарати да се то не деси.
Како наводи Шимер, једина Путинова реакција било је то што се пожалио на НАТО интервенцију претходне године:
- Нису нас консултовали при доношењу одлуке да се бомбардује Југославија. То није фер – поручио је руски председник Билу Клинтону.
ОБУКА АКТИВИСТА
Шимер даље наводи у свом тексту у Форин аферсу да су америчке организације за промоцију демократије, делећи Клинтонове бриге, настојале да обезбеде да Милошевић нема могућност да лажира пребројавање гласова.
- Једна НВО финансирана из САД обучила је више од 15.000 активиста за надзор биралишта. На дан избора чланови опозиције бројали су гласове раме уз раме са државним службеницима. Државни резултати говорили су да Милошевић тесно води. Паралелно бројање, међутим, открило је истину, дебело је изгубио. Избили су огромни протести. Милошевић, неспособан да сузбије револуцију народних маса, био је приморан да поднесе оставку – констатује Шимер и закључује:
- Рука ЦИА остала је скривена. Две деценије касније, амерички обавештајци, сада већ пензионисани, чврсто су убеђени да је њихово деловање било пресудни фактор у победи над Милошевићем.
Слоба прешао праг толеранције
Говорећи о 5. октобру, Клинтон је Шимеру потврдио да је одобрио да се ЦИА умеша у изборе 2000. године у корист Милошевићевих противника.
- Нисам имао проблем с тим јер Милошевић је био хладнокрвни убица који је одговоран за смрт стотина хиљада људи. Тип је био ратни злочинац. Препао је праг толеранције. Нисам сматрао Милошевића демократским кандидатом, сматрао сам да он покушава да се реши демократије. У Србији је фокус ЦИА био на томе да изврши утицај на умове њених грађана, а не да манипулише биралиштима – преноси Шимер шта му је рекао Бил Клинтон.
РЕАКЦИЈЕ
Љубан Каран, БИВШИ ОФИЦИР КОС
Кад велике обавештајне службе скидају ознаку тајности, увек испливају неке велике тајне, као што је сада случај. Није искључено да ће и у будућности бити сличних великих изненађења. Путина је предложио Јељцин, који је водио издајничку, поданичку, капитулантску политику. Клинтон је звао Путина мислећи да ће то бити политика континуитета, па да га обавести и успостави с њим везу. Преварили су се. Путин је велико изненађење за Запад, што и данас, после толико година, долази до изражаја.
Зоран Миливојевић, БИВШИ ДИПЛОМАТА
Тај разговор показује да је Путин још у то време имао замерке на рачун америчке политике, што се касније потврдило, али и да је штитио српске интересе. Између великих сила увек постоји нека комуникација на разне теме. Али је Путин показао да има резерве према Вашингтону, а да уважава позицију Београда.
Чињенице: Путинов успон
- Владимир Владимирович Путин рођен је 7. октобра 1952.
- Борис Јељцин поставио га је на место премијера у августу 1999.
- од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужност председника Русије
- за председника Русије изабран је 26. маја 2000, у првом кругу председничких избора
- за други мандат је изабран 2004. године и владао је до маја 2008.
