Југославија је крајем осамдесетих година развијала авион бољи од америчког Ф-16 у оквиру тајног пројекта под ознаком НА, али је план пао у воду распадом земље.
Постоји верзија која каже да је за крах пројекта кривац Стане Доланц.
Било је планирано да првих пет прототипа (три једноседа и два двоседа) полети 1995, а да серијска производња почне 1999. НАТО бомбардери су већ прве вечери агресије бомбардовали и разорили управо фабрику „Утва“ у Панчеву, односно две огромне хале опремљене за финализацију пројекта.
О овом пројекту причао је генерал Сава Пустиња, а његову причу потврдио је и новинар, писац и војно-политички коментатор Мирослав Лазански.
- Предвиђена је још тада ГПС и иницијална навигација авиона, а пилот је на визиру кациге имао слику лета и догађања у ваздуху и на земљи. Моћни суперсонични авион имао би савремени софтвер, а истраживања која су рађена показала су да би наш авион у блиској борби био бољи од америчког Ф-16 у свих 10 симулираних почетних услова борбе. Оно због чега је револуционаран јесте то што је пилот могао да управља њиме гласом – испричао је генерал Пустиња.
Мирослав Лазански каже да је једина дилема била да ли ћемо купити француски мотор који је уграђиван у авионе рафал или амерички из авиона Ф-16.
- И Американци и Французи су нам нудили мотор. Авион би личио на француски рафал, био је једномоторац, имао је кокпит напред, пилот би управљао гласом, а не инструментима. Тај кокпит је био тад револуционаран, добио је и награду АВНОЈ од Милке Планинц, али је све зауставио распад Југославије. Била је опција и да тај авион радимо заједно са Египтом и Индијом – објашњава Лазански.
Како наводи, фабрика авиона „Утва“ у Панчеву добила је за склапање тог авиона огромне хале.
– Ми смо имали озбиљну екипу инжињера, технички институт је то радио сјајно, а интересантно је то што је НАТО избомбардовао 1999. баш те нове хале у Панчеву где је требало финализирати тај моћни авион. Да је пројекат НА успео, сви би од Триглава до Вардара имали посао – подвлачи Лазански.
