Овај чувени јунак из Првог и Другог српског устанка родио се у селу Страгари, у Крагујевачкој Јасеници. Још пре Устанка а за време аустро-турског рата служио је у Михаљевићевом фрајкору заједно са Карађорђем. Тада му је постао лични барјактар и то је остао за све време трајања Првог српског устанка. До слома Устанка барјак из руку није испуштао. Небројени су бојеви у којима је учествовао, а нарочито се памти по храбрости показаној 1809. када је са вишеструко слабијим снагама сломио напад турског вође Гушанац Алије и његових 12000 крџалија на Црном врху. Ту је имао велику помоћ Јанка Катића и његових момака. Од елитне турске војске је, после тог окршаја, мало шта остало…
Пред крај Првог српског устанка повукао се у Страгаре, али се 1815, поново укључио у борбу учествујући и у Таковском устанку. Кнез Милош му је врло брзо доделио звање војводе. Погинуо је херојски већ 1815, у митском боју на Љубићу, где се ломила судбина Другог српског устанка. Сам је бранио српске топове да не падну у руке непријатеља. Човек не може а да се не запита од чега су били саздани ти људи?
На слици је кадар из стрипа „Ево мене, ето вас“ – сећања кнеза Милоша на Други српски устанак. Танаско у руци држи карабин чији се оригинал налази у Милошевом конаку на Топчидеру као експонат.
Текст и слика су настале у сарадњи са: Goran Gorski
