Како функционишу тајкунски медији, тајкунско-машински умови и њихови трбухозборци, најбоље показује чињеница колика је СЕНЗАЦИЈА признање Јелене Зорић о неодрживости конструкције која се три године упорно понавља, а за коју су апсолутно сви знали да је бесомучна лаж.
Не извињење, не стид, не срам, већ просто изговорена истина о случају брата председника Републике представља првокласно
изненађење, да човек просто мора протрљати очи и уштинути се да буде сигуран да је будан и да је чуо управо то што је изговорено.
Када су ономад пендреци севнули по леђима Андреја Вучића на београдским улицама, само су наивни, лаковерни и неупућени поверовали да је у питању случајност и забуна – али ни највећи оптимисти нису веровали да ће службене палице бити ништа у односу на неслужбене, у рукама тајкуна, уредника њихових медија, политичких опонената и прљавих плаћеника лишених било каквих етичких норми.
Те невидљиве палице пуцају по леђима Андреја годинама, а преко њега, посредно и по леђима брата му – приче о криминалу, лоповлуку, рекетирању, о томе да је главни нарко мафијаш у Европи, безбројне насловнице на ту тему само су део убојитог арсенала који не стаје.
Признање Јелене Зорић никако не значи да ће рафална паљба престати или утихнути – значи само да је та конструкција постала толико неодржива и логички уништена, пре свега деловањем Владимира Ђукановића, да су се и сами морали помирити са тим.
Нема везе, ту је план Б, план Ц, Д, Е, Ф..колико год алфабет има слова, па у круг.
И ти ударци ће се веома брзо појачати – не само по Андреју, него и по Данилу и свакоме ко је близак и лојалан Вучићу. И трајаће све док буде свој, наш, српски, дакле или док не промени курс или док не одступи.
Пошто је извесно да се неће догодити ни једно ни друго, онда ће „ударачима“ бити слаба вајда. Показало се да не могу они толико да туку, колико леђа могу да трпе.