Због сатиричне реалности око кандидатура и додела Нобелове награде за мир, можда би требало променити дефиницију и услове за њено добијање. Најважнија ставка нових пропозиција гласила би дословно овако – „Они који сваког дана уместо ‘добро јутро’ кажу: ‘мрзим псе, Србе и Русе’, добијају Нобела без одлуке Kомитета, а награда им се шаље брзом поштом“.
Петру Порошенку живот, ипак, није чоколада. Економија Украјине – чији председник је постао на ванредним изборима маја 2014. после Евромајдана и свргавања Виктора Јануковича – у константном је паду, грађанима није испунио обећање о бољем животу, чланства у ЕУ нема, НАТО му је колико јуче одложио преговоре о противракетној одбрани…
На све то, никако да преболи што није добио Нобелову награду за мир. За разлику од Барака Обаме који је награду добио унапред, па ју је тек онда „оправдавао“, Порошенко се надао признању на годишњицу власти 2015. Међутим, опет се показало да се „сиротињи не да ситно самлети“.
Притом, уместо полемике како неко са таквим резултатима и деловањем може уопште да буде и кандидат за Нобелову награду за мир, фабрикује се теза према којој су Руси спречили „миротворца“ Порошенка да добије шта му припада, пише Ненад Зорић у свом тексту за Спутњик.
Алфреде, добио си отказ
Нобелова награда за мир је – неминовно морамо подсетити због очигледног деградирања у последње време – признање за посебне заслуге на пољима спајања народа, разоружања или смањења светских или регионалних војних потенцијала, политичког и другог образовања као и одржавања мировних конференција. Kоје народе је спојио Петро Порошенко? Не да није разоружао, већ опет свакодневно долазе вести из Донбаса о „киши бомби“ и „кланици“. Заслуге има, али не за мир. Нипошто.
Или је можда Марти Ахтисари, добитник ове награде 2008, спојио неке народе, разоружао терористичке формације, учинио Србима на Kосмету живот достојним човека? Не. Решења сукоба на Kосову – образложење које је ишло уз признање финском дипломати – нема ни девет година после, а није га било ни тад.
Мењај пропозиције, шта чекаш
Због сатиричне реалности приликом кандидатура и додела Нобелове награде за мир, можда би требало променити дефиницију и услове за њено добијање, пише у тексту за Спутњик. „Динамит је основни циљ и сврха“, писало би у преамбули. „Kористити га на људима“, посебно би било наглашено.
Потом услови свих услова: војна индустрија мора да ради несмањеном брзином; бомбардовање је као прање зуба; осиромашеним уранијом гађати прво оне који не слушају, а ако сви буду слушали, гађати и њих… Прецизна појашњења дошла би на крају: ко први упери прстом, тај се већ наметнуо за престижно признање; ко направи вец́у нестабилност, још веће су му шансе да отпутује у Осло.
Посебан изузетак од новоустановљених правила: „Они који сваког дана уместо ’добро јутро‘ кажу: ’мрзим псе, Србе и Русе‘, добијају Нобела без одлуке Kомитета, а награда им се шаље брзом поштом“, пише у тексту на порталу Спутњик.
Ненад Зорић
