„Мора бити задовољена правда за жртве сексуалног насиља током рата. Подршка жртвама и подршка организаторима и учесницима скупа“, навео је Харадинај.
Да подсетимо на оптужницу коју је 10. марта 2005. године Међународни кривични суд за бившу Југославију обелоданио са појединостима против Рамуша Харадинаја, Идриза Баљаја и Лахија Брахимаја. Оптужницу је 4. марта те године потврдио судија Бономи.
Према наводима оптужнице, удружени злочиначки подухват у којем су оптужени учествовали настао је у априлу 1998. или пре тог месеца, а имао је за циљ да ОВK успостави потпуну контролу над својом оперативном зоном Дукађин, путем напада на тамошње цивилно становништво и њихово прогањање, то јест путем противправног уклањања српских цивила с тог подручја и насилног сузбијања сваког стварног или претпостављеног вида сарадње тамошњих албанских или ромских цивила са Србима. Његов злочиначки циљ је укључивао застрашивање, отмице, затварање, премлаћивање, мучење и убијање циљног цивилног становништва
Рамуш Харадинај се теретио по 17 тачака за злочине против човечности. И то за прогон (малтретирање, нехумана дела, уништавање имовине, противправно затварање, депортацију или присилно премештање цивила, убиство, силовање); нехумана дела; депортацију и друга нехумана дела; притварање и друга нехумана дела; убиство и друга нехумана дела; силовање и друга нехумана дела, и 20 тачака за кршења закона и обичаја ратовања – кажњива по члану 3 Статута Међународног суда: окрутно поступање, убиства, силовање.
Међу најгорим примерима злочина било је одсецање главе двонедељној беби 1999. године у Ђаковици, као и силовање малолетне албанске девојчице.
Списак злочина, са којима се Харадинај доводи у везу, је још много већи. Ипак, он је упркос бројним доказима, два пута ослобођен оптужби, и то 2008. и 2012. године.