Супротно обећањима Москве, руска војска се не повлачи из Сирије, већ постојећим придодаје четири нове ваздушне базе (једну ће делити са Ираном) и шаље још 6 000 војника.
11. децембра 2017. године, руски председник Владимир Путин, и после њега министар одбране Сергеј Шојгу, је најавио да ће се руска војска повући из Сирије. Војни и обавештајни извори „Дебкафајла“ наводе да је учињено супротно.. Мали број јединица заиста јесте послат кући, али су још брже замењене новим, а уместо две – ваздухопловне у Хмеимиму и поморске у Тартусу – добисмо да се реконструишу и прилагођавају за руску авијацију још четири сиријске ваздухопловне базе.
На приложеној мапи су њихове локације:
1. Војна база Тијас (или Т-4) у покрајини Хомс западно од Палмире је највећа сиријска инсталација такве врсте. Руси је претварају у свој главни центар за ваздушне операције у Сирији. Тијас ће бити и резервна база за Хмеимим, у случају да дође до нових ракетних, минобацачких и напада дроновима.
2. Аеродром Палмира (или Тадмор) ће служити за пружање ваздушне подршке у операцијама на истоку Сирије, укључујући покрајину Деир ез-Зор. Москва је пристала да Тадмор дели са Ираном. Командант специјалних снага Ал Кудс Иранске револуционарне гарде генерал Ал Кудс Касим Сулејмани планира да Тадмор постане главни сабирни центар за транспорт проиранских шиитских милиција из јужног Ирака у Сирију.
3. Са војног аеродрома Хама западно од истоименог града Руси ће контролисати ваздушни простор централне Сирије и северни и средишњи аутопут за Дамаск. Још важније, овај аеродром је на само 125 километара ваздушним путем (173 км копном) од руске поморске базе Тартус на средоземној обали.
4. Шајрат у покрајини Хомс – познат и као мета „томахавк“ ракета у прошлогодишњем америчком нападу је главно слетиште за допремање појачања у људству, оружја и резервних делова опреме руских и иранских снага.
У четири обновљене базе биће распоређено додатних 6 000 руских војника и официра – углавном авијатичара и припадника снага за специјалне операције. Нешто од тог људства је већ стигло.
Приложена мапа показује како се нове базе Москве у западној, централној и источној Сирији налазе насупрот ланца војних инсталација и локација које су Американци одлучили да задрже у северној Сирији. Очигледно, две силе су у трци за сиријске војне базе. У стратешком смислу, САД и Русија расподељују велико подручје Сирије као своје регионе утицаја, остављајући било ког будућег дамаског владара са само пола сиријске територије под контролом сиријских власти.
Превод: Александар Јовановић
Извор: cirilizovano.rs / debka.com
