Сергеј Kараганов, некадашњи саветник за спољну политику руског председника Бориса Јељцина и његовог наследника Владимира Путина, за којег се сматра да и даље има велики утицај на Kремљ, поручио је да би Москва треба да изведе нуклеарне нападе на европске градове, а његов текст је у Русији изазвао велике полемике.
Kараганов је ово написао у чланку под називом „Тешка, али неопходна одлука“ објављеном на сајту научног часописа „Русија у глобалним односима“ (Руссиа ин Глобал Аффаирс), као и на порталу Профил. Његова поента је да ниједан сценарио у Украјини више не одговара Kремљу, и да Русија треба да знатно смањи праг употребе нуклеарног на оружања.
„Постаје све јасније да сукоб са Западом не може да се оконча ни уколико изборимо парцијалну, или чак потпуну победу над Украјином. Непријатељ мора да зна да смо ми спремни да изведемо превентивни удар у знак одмазде због свих садашњих и ранијих чинова агресије како би спречили да свет склизне у термонуклеарни рат“, написао је између осталог Kараганов.
Он је у свом чланку такође навео да сматра да САД не би узвратиле на такав удар, а да не треба узимати у обзир противљење Kине. Према његовом мишљењу, нуклеарно наоружање је настало божјом помоћу, јер је Бог хтео да људи схвате да пакао ипак постоји, а да је Европа у међувремену изгубила страх од великог рата.
По његовом мишљењу, таква претња би у човечанству изазвала страх који би одвратио од стварне употребе нуклеарне опције. Штавише, он верује да ће нуклеарна уцена омогућити Русији да натера западне земље да повуку подршку Украјини.
Затим одговара на питање „па шта ако не ураде“ и одговара да би се у том случају морало употребити нуклеарно оружје.
„Морално, ово је ужасан избор јер ћемо употребити Божје оружје, осуђујући себе на тешке духовне губитке. Али ако то не учинимо, не може само Русија да умре, већ ће највероватније и цела људска цивилизација престати да постоји“, пише он.
За овог политичког научника, кој сада не обавља званичну државну функцију, већ је почасни председник организације Савет за спољну и одбрамбену политику, да је још увек близак Путину и шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову.
Он је сматра творцем „Путинове доктрине“ уочи почетка рата у Украјини, а још 2019. био је први који се јавно залагао за инвазију свим снагама на суседну земљу.
Лукјанов: То није решење
Kараганову је, поред других реаговања, узвратио други угледни руски аналитичар Фјодор Лукјанов, главни и одговорни уредник часописа Русија у глобалним пословима, и председник Савета за спољну и одбрамбену политику, чији је Kараганов почасни председник.
Он је у свом чланку навео да је разумно поставити питање: зашто нуклеарни напад на другу државу/блок који поседује нуклеарно оружје неће довести до брзе ескалације и до општег термонуклеарног рата, односно размене удара између Русије и САД?
„Читав систем односа у нуклеарној сфери, како су приметили теоретичари одвраћања, изграђен је пре свега не на стратегији и технологији, већ на психологији. И ова психолошка игра треба да обесхрабри непријатеља чак и од помисли на могући нуклеарни напад. Употреба нуклеарног оружја значи крај игре и, у ствари, негира њихову посебну улогу, претварајући га једноставно у веома моћно средство уништења. А надметање у средствима уништења је „нормалан“ рат, само у овом случају у киклопским размерама. Обострано осигурано уништење се можда неће догодити, али ће укупна штета бити таква да ће се земље учеснице и свет у целини драматично променити на ужасан начин“, написао је Лукјанов.
Он је на крају својг чланка навео да табу против употребе нуклеарног оружја без сумње слаби, да се морате бити припремљен за све могућнисти, али да треба повести расправу, која би по њему, требало да буде део развоја новог схватања стратешке стабилности који би заменио стари који се више не може обновити.
Текст Сергеја Kараганова је у Русији изазвао снажну реакцију, али само помињање могућности да Русија изврши нуклеарне ударе на низ европских градова буди језу и страх, не само у Европи, већ и целом свету, што је њему можда и био циљ.