Црне сенке људи и предмета остале су по улицама и зградама Хирошиме и Нагасакија након атомских бомби бачених 6. и 9. августа 1945. године. Тешко је схватити да су ове сенке заправо отисци последњих тренутака неких људи.
Када бомба експлодира, интензивна светлост и топлота се прошире из тачке имплозије, а објекти и људи на њеној путањи штите објекте иза себе упијајући светлост и енергију. У овом случају, то је избелело бетон или камен око „сенке“, каже др Мајкл Хартшорн, емеритус-управник Националног музеја нуклеарне науке и историје у Албукеркију и професор радиологије на Медицинском факултету.
Другим речима, те језиве сенке заправо осликавају боје тротоара или зграде пре нуклеарне експлозије. Уколико се било шта нађе између зрачења и зида или било које друге површине, тај део зида неће избелети. Баш у облику особе или предмета, остаће вечита сенка формирана на површини.
„Ланчана реакција се одвија у обрасцу експоненцијалног раста који траје око милисекунду“, рекао је Алек Велерстајн, доцент за науку и технолошке студије у Њу Џерсију. „Ова реакција раздваја око билион, билион атома у милисекунди пре него што се заустави“.
Атомско оружје коришћено у нападима 1945. године било је напуњено уранијумом 235 и плутонијумом 239 и ослобађало је огромну количину топлоте и веома краткоталасно гама зрачење.
Енергија тече кроз фотонске таласи различите дужине, укључујући дугачке таласе (попут радио-таласа) и кратке таласе (попут рендгенских зрака и гама зрака). Између дугих таласа и кратких таласа леже видљиве таласне дужине које садрже енергију коју наше очи опажају као боје. Међутим, за разлику од енергије са дужим таласима, гама зрачење је деструктивно за људско тело јер пролази кроз одећу и кожу, изазива јонизацију или губитак електрона, који оштећују ткиво и ДНК.
Гама зрачење које ослобађају атомске бомбе такође путује као топлотна енергија која је могла да достигне температуру од 5.538 степени Целзијуса, известио је портал „Рил клир сајенс“. Када је енергија погодила предмет, попут бицикла или особе, апсорбовала се штитећи објекте на путу и стварајући ефекат избељивања изван сенке.
У ствари, у почетку је вероватно било много сенки, али „већина сенки је уништена накнадним експлозивним таласима и топлотом“, рекао је Хартшорн за Лајв сајенс.
Бизарни „Дебељко“ и „Малиша“
Шестог августа 1945. атомска бомба са кодним називом Малиша експлодирала је на 580 метара изнад Хирошиме, седмог по величини јапанског града. Према Светском нуклеарном удружењу, експлозија је била еквивалентна 16.000 тона ТНТ-а који је детонирао град. Пулс је изравнао 13 квадратних километара града. Скоро једна четвртина становништва Хирошиме настрадала је одмах. Још једна четвртина умрла је од последица тровања зрачењем и рака у наредним месецима.
Три дана након те експлозије, Сједињене Државе су детонирале другу атомску бомбу, са надимком Дебели, изнад Нагасакија. Бомба плутонијума 239 изазвала је експлозију од 21.000 тона која је произвела сличне обрасце уништавања и смрти широм града.
Цар Хирохито најавио је предају Јапана 15. августа и потписао формалну декларацију 2. септембра 1945. године, чиме су окончана непријатељства у пацифичком позоришту и приведен крају Други светски рат.
