Ђузепе је рођен у сиромашној породици у околини Вероне, на северу Италије, с наследним поремећајем због кога је остао глувонем. Пошто нису могли да му пруже потребну негу, одвели су га у локалну католичку цркву, која га је сместила у свој Институт за глувонему децу „Антонио Проволо“.
Ту је научио да комуницира стандардним језиком знакова, али и постао једна од бројних жртава свештеника и монаха који су водили установу.
Када је имао 11 година, свештеник који је радио као васпитач у установи научио га је „специјалне тајне знакове“ за маструбацију, пенис, анис и орално задовољавање.
– У почетку нисам разумео зашто ме тај човек учи све то – каже Ђузепе у емоционалном интервјуу „Дејли бисту“ у Риму.
Све му је постало јасно када му је један од свештеника показао знак за „фелацио“ кад су били сами, након чега му је „гурнуо полни орган у уста“.
Од тог тренутка, открива Ђузепе преко преводиоца, док му се сузе сливају низ образе, свештеници и монаси почели су да одводе дечаке у посебне просторије, где су их сексуално злостављали. Нико није могао да чује крике и плач, јер су сви били глуви.
– Понекад бисте видели свештенике како ноћу улазе у спаваоницу или другове у сузама и тачно сте знали шта се десило. Нисте морали да чујете да бисте знали – каже Ђузепе.
Ђузепе је један од 67 дечака коју је злостављало 20-ак свештеника и монаха у институту, тврди тужилаштво у Верони, које истражује случај скоро десет година и намерава да изведе пред суд починиоце још ове године.
Један од најозлоглашенијих осумњичених је отац Никола Коради, који данас има 83 године. Он се преселио у Јужну Америку средином 1980-тих након што су оптужбе Ђузепеа и осталих изашле у јавност. Уместо да га преда секуларним властима, или затражи од цркве да буде рашчињен, бискуп га је преместио на Институт Проволо у Мендози (Аргентина). Још неколико свештеника оптужених за злостављање у Верони такође су премештени, али су у међувремену преминули.
Коради је у Аргентини наставио уобичајену праксу и задржао је посао упркос кредибилним информацијама из Италије. Тамо је нашао злостављаче истомишљенике, а коначно је ухапшен 2016. под оптужбом за сексуално злостављање 22 глувонеме деце током 30 година. Још три свештеника су ухапшена, а тренутно се у Аргентини води више од 60 цивилних поступака против свештеника као што је Коради.
Једна од жртава је и Хулијета Ањаско, коју је прво злостављао отац Рикардо Хименез. Први пут ју је напао када је имала само седам година. Злостављање је трајало три године када су родитељи открили шта се догађа и поднели тужбу. Хименез је премештен у надбискупију у Буенос Ајресу, под управом тадашњег кардинала Хорхеа Марија Бергоља, данас папе Фрање.
Ањаско је чланица аргентинског огранка Организације злостављаних од стране свештеника (СНАП). Она је у интервјуу за немачки „Шпигл“ прошле недеље рекла да је заједно с групом ученика Проволо института више пута безуспешно покушавала да разговара с Бергољом пре него што је изабран за папу, зато што је у то време био највиши црквени великодстојник у дијецези. Јула 2013. она и још 13 жртава сексуалног злостављања написали су писмо новоизабраном папи да га подсете шта се догађало у његовој земљи у време његове надлежности. Хименез, који тврди да је невин, и даље је активни свештеник, иако је ухапшен и био у притвору.
Папа Фрања није одговорио на то писмо, али је Ањаско добила потврду. Она лобира у суду у Аргентини за покретање цивилне тужбе против папе због игнорисања жалби када је био на челу надбијскупије.
Почетком месеца, Асошијетед прес открио је форензичку студију на 2.000 странице коју је Бергољо наручио 2010. како би се утврдило да ли је отац Хулио Цезар Граси, који је радио на институту и основао дом за децу бескућнике, коју је наводно злостављао, и кога је секуларни суд већ био осудио на 15 година затвора, заиста крив. Закључак је био да није и да нема основа за покретање кривичног поступка. Апелациони суд није поништио пресуду против њега, али ипак није рашчињен.
Ватикан није коментарисао случајеве сексуалног злостављања на Проволо институту у Италији и Аргентини, нити зашто Бергољо својевремено није ништа предузео.
Када случај из Италије доспе на суд крајем ове године, биће то једно од највећих суђења за сексуално злостављање у Италији до сада.
Ђузепе верује да има безброј жртава попут њега широм света и да, све док црква настави да игнорише њихова писма и позиве упомоћ, излечење не може да почне.
– Нуде нам молитве, извињења, па чак и новац – каже он.
– Али не могу да нам врате невиност. Не могу да пониште те ужасне ствари.
