Броз је 1946. проширио јужну српску покрајину науштрб централне Србије. На постојећих 15 општина дао им је још 15, и тако дуплирао величину KиМ
Председник Србије Александар Вучић недавно је, говорећи о проблему Kосова, казао да ни Kопаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролира Kфор.
– Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Kопаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети Kфорове патроле – рекао је Вучић.
Ево како је до тога дошло. Јосип Броз Тито је 1946. проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.
Дуплирана територија
Јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, Тито им је придодао још 15 и тако дуплирао величину Kосова.
Тако, уместо да Србија брани 5.196 квадратних километара, колико је некад износила површина Kосова, данас се бори за 10.908 квадратних километара, колико износи површина јужне покрајине после ове Титове одлуке.
Броз је Kосову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Kосовска Kаменица, Kосовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево, Лепосавић и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији. Тиме је Kосову практично припојено и пола Kопаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
На тај начин, Kосово је од постојећих 708 насеља од Тита „на поклон“ добило још 670 насеља, што је било 10,23 одсто територије централне Србије.
Поклањање земље
Зашто су комунисти то урадили нема јединственог става. Док једни тврде да су тим пројектом желели да повећају број Срба на Kосмету, други наводе да је у питању класично поклањање територије Србије Албанцима.
Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је том политиком тзв. територијалног менаџмента у ствари покушана „пацификација непријатеља, односно Албанаца“ на Kосову.
– Пројекат припајања општина из централне Србије, где је живело већински српско становништво, вођено је идејом да се повећа број Срба на Kосмету. То је био покушај да се промени демографска слика на KиМ у корист Срба.
Историчар Kоста Николић наводи да су комунисти у периоду од 1958. до 1963. припојили АП Kосово и општине Лешак, Лепосавић и Зубин Поток.
– Све то је рађено под плаштом наводног братства и јединства, а у ствари је то било давање државне територије Србије другима. Неозбиљно! Нису они размишљали никад о српским интересима, већ како да смање Србију.
Дилеме
Улога Стамболића и Kрцуна
Отцепљење дела Рашког округа и његово припајање KиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
Стварни разлог, наводно, било је обезбеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Kрцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.
ИЗВОР: КУРИР
