Више хиљада Београђана живи, а још сигурно дупло више свакога дана прође кроз Лекино брдо једним од најнасељенијих брдовитих крајева у Београду. Ко је био „чувени“ Лека по коме је ово брдо добило име претпостављамо да зна већина, али је најбоље питање колико њих заправо има тачну слику о каквом се човеку ради. Популарни Лека је био Титов кума и један од најзначајнијих сарадника. Био је први начелник ОЗНЕ и УДБЕ, као и човек који је до 1966. године био на челу свих полицијских и тајних служби. Те године се крвно посвађао са својим дугогодишњим кумом и сарадником Јосипом Брозом због његовог тајног прислушкивања и бива разрешен свих дужности. Остатак живота проводи у једној од својих раскошних вила у Хрватској.
Александар Ранковић упркос томе што је последње године свог живота провео у свађи са својим кумом међу тадашњим, а и садашњим присталицама Комунистичке партије Југославије остао је један од њихових највећих симбола за Јунака. У прилог томе говори и чињеница да му је на сахрану дошло преко 100.000 комуниста скандирајући му име. Он је чак и одликован одреном Јунаком социјалистичког рада, Народног ослобођења, Партизанске звезде, Заслуга за народ, Братства и јединства I реда, Орденом за храброст, Орденом народног хероја, носилац је и Партизанске споменице.
Лека је од свог народа, барем оног дела који није био на сахрани добио још један надимак „Касапин Косова“. Одакле овај надимак можда је најбоље објаснила његова кума Јованка Броз у својој аутобиографској књизи „Мој живот“. Упоредно док су његов кум и саборци исцртавали тадашње тј. саданашње границе аутономне покрајине Косова, Јованка је написала да је тада за свега пар година Ранковић на Косово доселио преко 300.000 Албанаца који тамо никада нису ни живели! Уз све то био је и један од главних твораца документа о забрани повратка српских исељеника на Косова и Метохију тих година. Познат је и као главни заговорник припајања Лепосавића и околних општина које се данас ословљавају као „Север Косова“ тада насељеним искључиво Србима у састав аутономне покрајине Косова. Веома је занимљиво да и поред овог испоставиће се данас, великог доприноса Албанском становништву на Косову и Метохији данас, међу њима важи за једног од најодговорнијих „Срба“ за мржњу и сукобе ова два народа. Наиме, он је са њихове стране оптужен за тортуру и дугогодишње мучење Албанског народа у том поднебљу. Као председник ОЗНЕ и УДБЕ био је најважнији „шраф“ у ликвидирању политичких неистомишљеника средином 20. века. Остале су забележене и његове речи из 1.фебруара 1951. године:
„Ликвидирали смо 580.000 народних непријатеља од 1945. до 1946, а кроз логоре од 1945 до 1951 прошло је 3.777.776 затвореника.“
