Јошка Броз, унук некадашњег доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, открио је шта му је деда признао као своју највећу грешку.
После прве операције питао сам Тита која му је највећа грешка.
– То што сам пустио устав из 1974. Десет дана је стајао код мене на столу ја га нисам потписао. А тај устав је био почетак краја и Југославије и партије и република…
Он тај устав није хтео да потпише. На моје питање због чега није ставио вето, Тито ми је рекао:
– Ја као демократа нисам хтео да дозволим да будем надгласан у Скупштини. А могао сам да ставим вето… Грешка је била што нисам, рекао је Јошка Броз на ТВ Хаппy и наставио:
Мика Шпиљак и Киро Глигоров су потписали устав а целу причу су игурали Кардељ и Стева Крајачић.
Стево Крајачић је човек који је радио из сенке, који је намести Ранковића и многе. Успео је да Тита посвађа са најближим људима, а ево како. Дође код Ранковића и каже:
– Марко, слушај требало би старом поставити неке уређаје… Године су у питању, знаш да му се нешто не догоди а да ми не видимо… Просто да имамо контролу.
И после тога Ранковић смењен а ти уређаји су постављени и у WЦ и у купатило… Ранковић реч једну лошу реч није рекао о деди. Они су били кумови. И после тог смењивања су остали верни један другоме јер су обојица знали позадину свега.
То је мени и Ранковић рекао.
ТИТО И ЈОВАНКА
Једним делом је и Јованка крива за то што су касније она и Тито били раздвојени. Е сад приче да је Јованка била жељна власти је лаж. Она је њега изузетно волела и онда је у једном тренутку та љубав прешла у параноју.
Она је све желела да њега заштити. У тој својој жељи она је претеривала у многим стварима. Тако је дошло и до оног списка. То је списак личких генерала која је она направила са Ђоком Јованићем како би они били у најближем обезбеђењу да би га заштитили. Е то су користили Доланц, Љубичић који су били против тога.
Јованка је све чула шта причају ови кад изађу напоље, па закулисне приче и она је преносила то Титу.
Тито је Јованку много волео и то раздавајање му је веома тешко пало. Ја то најбоље знам. Он се никада није сзванично развео од ње. Он је њој рекао њој неколико пута да она треба да се брине о особљу у кући али да се у политику не меша.
Видео сам по Титу да му је било тешко. Дођем код њега и онда седимо и ћутимо. И само у једном тренутку каже:
– Ух, што јој је то требало…
Због ње малтене није долазио у Београд а у Љубљани није желео да је види.
Јованка је била против Љубичића и Доланца и доказало се да је била у праву. На сахрани није хтела ни руку да им пружи. Био је велики притисак да Јованка не присуствује Титовој сахрани. Као што је био притисак да се она не сахрани поред Тита.
Ја сам први рекао да она на то има право као његова законита жена.
Погледајте под каквом је тортуром она живела, погледајте где је живела. А то је све зато јер су се плашили да она не објави све оно што зна.
О ТИТОВОЈ САХРАНИ
Те приче да он није сахрањен у Кући цвећа и да није умро 4. маја већ два месеца раније су глупости.
Деда је умро тог јутра, 4. маја умро. Трећег маја увече су му прорадили очни капци. Почели су да се померају. Питао сам докторе шта то значи и објаснили су ми да су то задњи трзаји. И сутрадан ујутру је умро. Немој да ми сад неко прича некле глупости.
Што се сахране тиче… Тито је убачен у метални сандук који је заварен. А онда онај начелник некадашњег ДБ, оно ђупре, прича како је ту стављен песак, како је народ преварен. Нисам се одвајао од тог ковчега до сахране. Кад је завршен први део сахране није била стављена она стена… После је ноћу у два ујутру дошла дизалица и ту стену од девет тона ставила и ја сам тек онда отишао кући.
Зашто не пусте мртвог човека на миру. Нема дана да га неко не спомене.
ЗНАК НА ПЛОЧИ
Кад смо 1979, после посете Куби, на тераси Куће цвећа стајали Љубичић, Тито, ја и још неко, онда је деда питао – Шта оно градите тамо?
– Музеј, рекао је Љубичић.
– Маузолеј?
– Не, не друже председниче, правимо музеј.
– Ја желим овде да будем сахрањен, рекао му је Тито.
А звезда петокрака није стављена јер у првом том делу сахране је направљена то што је изгледало као кутија шибица… И то се тако затварало. Да су ставили звезду она никад не би изгледала ко права звезда, јер због тих шина то не би изгледало како треба…
И деда није био масон, то су глупости.
МЕРЦЕДЕС ЗА ПАТРИЈАРХА ГЕРМАНА
Деда није био верник. Имао је ону узречицу – Бога му…
Тито је водио рачуна о црквеним великодостојницима. Када је патријарх Герман изабран он је питао:
– У чему се вози Герман?
– У фићи…
– Одмах да сте му дали мерцедеса из гараже, рекао им је Тито.
Слављење славе се није бранило. Чак сам му и ја рекао да сам ишао код некога на славу.
А људи данас нападају Тита јер им треба оправдање за њихову неспособност.
