Амбивалентност домаће политичке елите по питању Европске уније највећи је разлог за растући евроскептицизам младих у Србији, рекли су саговорници Радија Слободна Европа (РСЕ). Kако је показало истраживање политичке невладине организације Грађанске иницијативе, само 11 одсто испитаних средњошколаца сматра да је веома важно да Србија постане чланица ЕУ.
Политичке невладине организације оптужују странке за такве ставове младих.
„Млади у Србији свакодневно слушају амбивалентне поруке у којима се са једне стране говори да делимо европске вредности, а са друге стално понавља да су наши прави највећи пријатељи негде другде и да нас Европска унија уцењује“, каже за РСЕ Драган Попадић, социјални психолог и професор Филозофског факултета у Београду, објашњавајући последице европских ставова.
Четвртина ученика трећег и четвртог разреда у 20 средњих школа у Србији рекла је да им уопште није важно чланство у Европској унији.
Бојана Селаковић, програмска директорка Грађанских иницијатива, навела је да је истраживање указује да се ставови тинејџера о Европској унији не разликују од оних у општој популацији.
„Данас један министар о Европској унији каже једно, сутрадан други министар из исте владе каже нешто потпуно контра од тога. Иако се Србија формално налази у процесу приступања ЕУ, не показује се истинска воља да у вредносном смислу Србија буде део те заједнице“, констатује Бојана Селаковић.
Kада је у питању поверење, тинејџери највише верују својим родитељима, па онда себи, на 5. месту су верске институције, на последњем 18. месту је поверење у Републичку Владу, а на слабо пласираном десетом је поверење у Европску унију.
О европским вредностима ђаци уче и кроз предмет грађанско васпитање, који је у образовни систем уведен 2001. године, а највећи број њих задовољан је садржајем. Kако су за РСЕ рекли неки од средњошколаца у Београду, Марко, Алма, и Себастијан, често нису довољно информисани.
„Мислим да Србија не треба да буде у Европској унији због вишка обавеза и нових закона које би добили. Не знам ни које законе имају уопште“, навео је Марко.
„Треба да се прикључимо ЕУ јер очекујем неки бољитак и просперитет. Сада ми смета то што из Србије морамо да идемо у ту Европску унију ако желимо да живимо нормално“, рекла је Алма.
„Не прича се много у школи о Европској унији, немамо баш неке велике теме о томе. Kажу да ћемо у Европи бити 2025. али било би боље када бисмо ушли раније зато што би Србија могла више да напредује“, закључио је Себастијан.
„Социјална дистанца“ младих према мањинским групама, показало је истраживање, генерално није изражена, али 36 одсто њих има је према Албанцима и 41 одсто према ЛГБТ популацији.
Према истраживању Министарства за европске интеграције Србије, из децембра 2018, 55 одсто грађана подржава чланство у Европској унији.
