Бивши амерички званичник који је изазвао много буре својим изјавама, Брајан Хојт Ји, није више на списку запослених у Стејт департменту, пише Спутњик
Тај портал такође наводи и да је сам Хојт Ји, у интервјуу грчким медијима, рекао и да није донета никаква одлука о његовом именовању на место амбасадора у неку од држава Балкана, о чему се спекулисало доста у српским медијима.
Наиме, најпре се помињало да ће бити постављен за амбасадора САД у Македонији, да би се потом појавила информација да би могао бити постављен на чело амбасаде у БиХ, што је у Србији протумачено као посебан опрез због бројних нерешених питања између наше земље и БиХ, али и Републике Српске.
Након вести о могућем новом запослењу Хојта Јиа међутим, појавила се и она да више није на функцији у Стејт департменту, у оквиру које је обилазио Западни Балкан и са својим изјавама, попут оних да Србија мора да изабере на којој столици ће седети, изазвао праву пометњу.
Због тога је у делу политичке јавности перципиран и као „доносилац уцена“ америчке администрације.
Међутим, како наводи Спутњик сада испада да све оно што је рекао Хојт ји није званичан став Америке.
Председник РС Милорад Додик је чак рекао и да је Хојт Ји заправо „избачен је из Стејт департмента“.
Додик је изјавио и да је Ји „лагао овдашњим медијима да је лично поднео оставку, како не би изгубио кредибилитет ‘моћног државника'“.
Да Ји неће бити, како се раније најављивало, амбасадор ни у Босни и Херцеговини, ни у Македонији, потврдио је за Спутњик и историчар Александар Раковић, напомињући да његовог имена нема више на списку запослених у Стејт департменту.
Осим тога, Раковић је напоменуо да је очито утврђено да је његова политика према балканским земљама била штетна, као и да је од земаља које треба да направе савезнике Америке, направио опоненте.
– Изазвао је само конфликте и провоцирао владе држава на Балкану. Ји је, иначе, био у шестом рангу у америчкој дипломатији, што значи да неко ко је тако ниско позициониран не може да постане дипломата. Да би то постао, морао је претходно да напредује неколико корака у хијерархији -наглашава Раковић.
Он напомиње и да је очигледно да је Ји имао овакве претензије, али такође подсећа и да је амерички аутор Мајк Гонзалес, који ради за „Херитиџ фондацију“ и који је први објавио информацију о Јијовој оставци, оставку повезао са писмом из кабинета државног секретара Америке Рекса Тилерсона, у коме каже да су управо од земаља, којима је требало пружити руку, направљени нови супарници.
– Брајан Хојт Ји нас вероватно више неће посетити, осим као грађанско лице. Он је други човек у низу који је ‘смакнут’ са позиције на којој је био, а који је учествовао у директном увлачењу Црне Горе у НАТО. Пре тога је смењен Мајкл Карпентер, по доласку Трампове власти, а Гонзалес, поменути аутор, пише да се Хојт Ји једноставно ‘провукао’ током 2017. године и да је нашао ‘луфт да делује по оној старој клинтонистичкој политици’, а да је сада у складу са променама америчке спољне политике постао, непожељна особа. Ји је сада вероватно разочаран и то је био разлог зашто је он поднео оставку. Сада га више нема на списку запослених у Стејт департменту. Дакле, он је или отишао или су га, да кажемо, нове америчке власти најуриле са тог места – објашњава Раковић.
Раковић напомиње да када се подноси оставка на функцију коју је Ји имао, то значи само једно, да нисте задовољни политиком.
– То, да ће бити амбасадор негде на Балкану, вероватно је он пустио као вест, или ‘америчка дубока држава’. Међутим, пре неких месец дана је дао грчким медијима интервју у којем је свм демантовао да ће на Балкану бити амбасадор у било којој земљи и да Стејт департмент није донео такву одлуку. Дакле, нисмо довољно пратили шта се писало и причало, већ смо по инерцији говорили да ће постати амбасадор у Македонији или Босни, што су очито били неки луфт балони. У сваком случају, њега овде нећемо гледати. А неће га гледати ни у Стејт департменту, јер га на списку запослених тамо нема.
Америчка политика, наводи он, мења свој програм према земљама у којима су ‘типови’ као што је Ји направио хаос и изазивао владе које су му биле домаћини, међу којима је била и наша.
Он је наступао са позиције голе силе и говорио да долази у име Америке. Међутим, после текста поменутог Гозалеса, сада видимо да је заправо Брајан Хојт Ји пронашао празан простор у коме је по инерцији деловао према балканским државама и ту је радио колико год је могао. Али, неко му је поставио рампу – рекао је Раковић.
Саговорник Спутњика каже да је још рано спекулисати ко би могао да га наследи, иако се већ спомиње неколико имена.
Међутим, како додаје, ко год да дође, мораће да спроводи политику америчког председника Доналда Трампа и његовог државног секретара Рекса Тилерсона, а не да прави хаос и изазива владе које су му домаћини.
Извор: informer.rs
