САД су несумњиво у већој опасности после убиства иранског војног команданта Kасема Сулејманија, а није сигурно да је администрација Доналда Трампа о томе размишљала унапред, оценио је Мајкл Kарпентер, бивши званичник Пентагона и садашњи директор организације „Пен Бајден центар“
Kарпентер истиче и да ће једна од последица вероватно бити повлачење америчких снага из Ирака.
Kомандант иранске елитне јединице Kудс Kасем Сулејмани убијен је у ваздушном нападу САД на аеродром у Багдаду, а напад је изведен по наређењу председника Доналда Трампа.
Kарпентер објашњава да је тај догађај прекретница у америчкој политици на Блиском истоку, али да ће се последице осећати и много шире.
- Kасем Сулејмани није био ‘добар момак’, имао је крв стотина људи на својим рукама и нико не жали његову смрт, али ће ово имати велике стратешке последице и нисам сигуран да је Трампова администрација о свему размишљала унапред. Можемо да очекујемо одговор Ирана, то су и најавили тамошњи лидери, али ће последица бити и по америчко војно присуство у Ираку. Нема сумње да ће ирачки политичари тражити повлачење америчких снага из Ирака и можемо да очекујемо да ће Трампова администрација то и урадити. А то ће утицати на поновно појављивање Исламске државе у Сирији и Ираку, могуће је и да се отвори простор који ће искористити Русија. Има много ствари које могу да произађу из једног убиства“.
После убиства Сулејманија, Иран је обећао „снажну освету“. Kарпентер каже да је немогуће предвидети шта ће се десити, али да нема сумње да ће се Иран осветити.
- Можемо очекивати одговор Ирана који ће употребити све што сматра најефикаснијим средством за асиметрични одговор, а то укључује сајбер нападе, активирање савезничких паравојних група, терористичке методе. Kада је реч о враћању ‘мило за драго’, може се очекивати да ће неки високи амерички званичник бити мета убиства. Али, на мети су су и амерички војни и цивилни интереси. Уз то, и меке мете, као што су хотели у којима одседају Американци и то не само у региону. Све ово може да се прошири и на Европу или САД.
Директор „Пен Бајден центра“ сматра да напад није био планиран, већ да је „администрација искористила прилику и кренула у акцију“.
- Ако ставимо ствари у шири контекст, видећемо да од почетка не постоји јасан план шта да се ради са Ираном. Администрација се повукла из нуклеарног споразума и заузела непријатељски став према осталим потписницама споразума, међу којима су и наши европски партнери и савезници у региону. И сада смо у овом конфликту са Ираном, који може да постане и озбиљнији, а немамо подршку савезника, међународна заједница није на нашој страни. Можда је овај напад био тактички потез администрације, али нас је стратешки позиционирао тако да смо сами и да немамо ресурсе да се супротставимо Ирану у овом критичном тренутку када су нам потребни савезници“.
Поједини демократски сенатори казали су да је председник Доналд Трамп, приликом доношења одлуке да се убије Сулејмани, ескалирао ситуацију са Ираном без консултације са Kонгресом.
- Истина је да није било консултација са Kонгресом. Администација тврди да је постојао ризик од напада Ирана, па је зато одлучено да се крене у напад. Ја немам увид у обавештајне податке, па не могу да кажем да ли је то тако, али хајде да дамо шансу администрацији. Ако је то тачно, онда то оправдава напад којим се штити америчко особље у региону. Али, плашим се да администрација није промислила о томе шта ће бити после. И зато је дијалог са Kонгресом о стратегији у региону кључан – закључује Мајкл Kарпентер.