Доналд Трамп је у уторак увече, у Северној Каролини, велики део финала свог говора о стању нације посветио Северној Кореји.
Свакоме ко се мало боље сећа говора о стању нације из 2002. и 2003. године Џорџа В. Буша Трампово обраћање је звучало застрашујуће познато, јер садашњи председник је правдао рат са Северном Корејом сасвим исто као Буш са Ираком, када је стајао на истом том подијуму.
Трамп рече да САД напросто не могу прихватити да Северна Кореја поседује оружје којим би могла „угрозити нашу домовину“. Штавише, опасност од Ким Јонг Уна не прети само Америци: његов режим представља „претњу која угрожава наш свет“.
На сличан начин, Буш је искључио суживот са Ираком наоружаним неконвенционалним оружјем које би се могло употребити против Америке. „Веровати у здрав разум и уздржаност Садама Хусеина“, рекао је Буш, „није стратегија, а то није опција“. И то не само због нас, Американаца: држава-сила као што је Ирак проглашена је за највећу опасност што прети Америци и свету“.
Али Трампове тврдње нас наводе да се запитамо због чега је ситуација са Северном Корејом тако страшна и зашто САД, далеко најјача сила на свету, не може да напросто заплаши вођу коме је једино стало до тога да остане жив и на власти?
Одговор је очигледан, објасни нам Трамп: „Потребно је само погледати одвратни карактер режима Северне Кореје па схватити каква је природа нуклеарне опасности што би могла запретити Америци.“ Затим је, срцедрапателно, описао неке стварне а одвратне поступке Ким Џонг Уновог режима, а нарочито смо били дирнути председниковим тумачењем сведочења присутног избеглице Ји Сеонг-хоа.
Све исто као Буш. По Бушу, неоспорна чињеница да Садам Хусеин представља опасност за Ирачане је доказ да је исти опасан и по САД. А како сазнадосмо за патње Ирачана? „Ирачке избеглице“, објаснип нам је Буш, „су нам испричале како се изнуђују признања – родитељи морају да гледају мучење сопствене деце, при чему се у ирачким собама за мучење користе „електрични шокови, пржење врелим гвожђем, сипање киселине на кожу, сакаћење електричним бушилицама, одсецање језика и силовање“.
Најзад, а по Трампу, истиче нам време. Опасност од Северне Кореје ће досећи максимум „веома брзо“ и са њом се морамо позабавити одмах, јер су нас „ранија искуства научила да удовољавање и уступци изазивају једино агресију и провокације“.
Или, Бушовим речима: „Време није на нашој страни. Нећу чекати да се нешто деси, а опасност само нараста. Нећу стајати по страни, а опасност је све ближа и ближа.“
Познато нам је шта се после десило са Бушом и Ираком: катастрофални рат заснован на, како се испоставило, петпарачким лажима.
Док нам је јучерашњи говор о стању нације јасно показао да Американци – и читав свет – морају озбиљно схватити могућност да се исто може десити и са Трампом и Северном Корејом, али у много већим и ужаснијим размерама.
Џон Шварц
Превод: Александар Јовановић
Извор: cirilizovano.rs / theintercept.com
