Амерички председник Доналд Трамп подржао је предлог српског колеге Александра Вучића да од пет држава у региону направи балканску унију, која би функционисала по принципима сличним ЕУ.
Вучић је кључни корак ка остварењу своје дугогодишње визије направио у Њујорку током билатералних разговора са премијерима Албаније и Северне Македоније Едијем Рамом и Зораном Заевим, којима је представио план о потпуном уклањању разних баријера на територији три државе и слободнијем протоку робе, људи и услуга.
Балканска унија, која има пуну подршку шефа Беле куће, осим Србије, Албаније и Северне Македоније, укључивала би још и Црну Гору и БиХ као неодвојиве територије региона који је ван ЕУ. У овај савез ушло би и Косово, које је по Уставу јужна покрајина у саставу Србије.
Договор који неки називају „мали шенген“ конкретизовао би се већ у Новом Саду, 9. и 10. октобра, на скупу где ће, како је најављено, присуствовати Рама и Заев.
– Хоћемо политички и економски дубље да се повезујемо и да излазимо као блок пред ЕУ и друге, а не појединачно. То ће бити први корак, а циљ је да повучемо и друге у региону. Те идеје данас можда не изгледају много важне, али гарантујем да бисмо драматично увећали ниво наших инвестиција, који је већ велики, помогло би и другима… Такво окружење би све нас подигло – рекао је Вучић у Њујорку.
Идеју о формирању балканске уније, коју је препознао председник САД као стратешки важну за земље у окружењу, погурана је и раније од осовине ЕУ Берлин-Париз, пошто се о овој иницијативи интензивно разговарало на економском форуму у Давосу у јануару, када су се лидери Немачке и Француске Ангела Меркел и Емануел Макрон сагласили са председником Вучићем да је реч о плану од ког ће регион имати само бенефите.
Извршни директор Центра за међународну и јавну политику Мишел Зубеница тврди да би овом унијом балканске државе капитализовале свој минорни положај у Европи.
– Све ове земље премале су да би самостално омогућиле неки значајнији сопствени развој. У свету глобализације неминовно је повезивати се са географски блиским државама у јединствено тржиште, тако да су земље које у скорије време неће бити примљене у ЕУ препуштене саме себи. Балкан је превише исцепан државама које економски не могу опстати на глобалном тржишту, због чега је ово велика шанса, јер би тај савез, на неки начин, био надгледан из САД – наводи Зубеница.
Економиста Миладин Ковачевић процењује да би овакав савез био од огромног економског значаја, али би у будућности постао и катализатор све бољих политичких односа.
16 милиона становника имао би савез балканских држава
– Све ове државе имају одличну трговинску размену између себе, па ако је размена са ЕУ на првом месту некима од њих, регион је на другом месту, и чини бар 30 одсто наше укупне размене. Верујем да би се у оквиру те нове уније уклониле многе баријере које сада имамо када су у питању трошкови увоза и извоза робе, што би довело и до нових кооперација и појаве нових инвеститора, а подразумевало би и лак приступ ресурсима – објашњава Ковачевић.
Огроман помак у међурегионалној сарадњи био је почетак рада пункта Табановце-Прешево на граничном прелазу Северне Македоније и Србије, чиме је успостављена прва заједничка гранична контрола (тзв. Ван стоп шоп) између неке две земље у овом региону.
