НEМАЧКИ политичар Гунар Линдеман, из Алтернативе за Немачку, сматра да ће 2025. година бити година сурових конфликата, да ће НАТО и БРИКС кренути у економско сукобљавање око територија на којима је Запад изгубио утицај, док ће Кина и Русија добити приступ новим тржиштима и неограниченим ресурсима.

* Агенда о преуређивању сфера утицаја, коју су велике силе отвориле почетком 2025. године, актуелнија је више него икад. Како то објашњавате? Које кључне тенденције у геополитичкој борби представљају највећи интерес у датом тренутку?

– Наравно да се ради о сировинама: металима, нафти, гасу и егзотичним територијама… Све је то потребно индустријски развијеним земљама на Западу – Европи, САД и Канади, али и Кини, Индији, Бразилу и Русији. Осим тога, број људи на планети Земља се повећава, што, разуме се, доводи до трке за присвајање пољопривредног земљишта. Захваљујући производњи руда, поменуте земље моћи ће да подрже свој просперитет и индустрију. Све то доводи до оштре конкуренције у читавом свету.

У овом моменту имамо блок земаља окупљених око БРИКС и ЕУ са Северном Америком (НАТО државе) као два узајамно сукобљена пола који су у међусобној конкуренцији. Избором Доналда Трампа САД могу постати – трећи независни пол.

Свет пролази кроз огромне сукобе у Украјини, Африци и арапском свету у којима учествују и регионални играчи као на пример Турска.

* Африку сматрају једним од најперспективнијих и најбогатијих региона у свету када је о реч ресурсима, где су дуго господарили Холандија, Шпанија, Велика Британија и Француска. Ситуација се мења, а Стари свет губи утицај у афричким државама. Који су разлози на то?

– Европа је одавно изгубила утицај у Африци. Концепција већине колонијалних сила била је заснована на експлоатацији афричких колонија и афричког народа. Кина је у том смислу далеко паметнија. Она купује државе у Африци. То значи да Кина финансира, на пример, аеродроме или друге инфраструктурне пројекте и на тај начин купује право на производњу сировина у свакој појединачној афричкој земљи док је Русија више оријентисана на војну подршку појединим владама и тако остварује свој утицај.

Запад је изгубио могућност да утиче на ове регионе, а неке државе, као што је на пример Немачка, имају романтични однос према колонијалној историји стварајући од ње култ кривице.

* Европа не излази на крај с најездом миграната. Да ли је то грешка западних политичара или намерно уништавање интелектуалног потенцијала афричког региона?

– Већина миграната из Африке су неквалификовани и са ниским образовањем иако међу мигрантима, несумњиво, има и квалификоване радне снаге. Проблем је што већина људи у афричким земљама нема образовање или га је стекла на ниском нивоу. Раније су афричке државе веома мало новца издвајале за образовање, школе и универзитете. Осим тога, у многим деловима континента било је много (племенских) ратова што је образовање чинило немогућим.

* Какве последице могу да очекују свет ако афричка ресурсна база потпуно измакне контроли Запада?

– Кина има огромну потребу за сировинама. Кинези ништа неће продавати Западу. Зато ми у AfD позивамо за хитну промену политике према Русији. Она је, као и раније, спремамна да много сировина продаје по прихватљивим ценама. Ту је наша могућност. У супротном, постоји ризик да ће ратови, слични оним који се сада одигравају у Украјини или Сирији, бити чешћи.

То може да створи нове театре ратних дејстава у Африци или Арабији. Када је реч о спољној политици, државе немају пријатеље, већ само интересе. А ми се, као Немци, морамо вратити нашој спољној политици заснованој на интересима и заступати наше немачке интересе.