Специјално тужилаштво у Хагу поднело је оптужницу против Хашима Тачија и Kадрија Весељија за злочине против човечности и ратне злочине
У притвору су се у последње време нашли многобројни Албанци припадници тзв. Ослободилачке војске Kосова. Ако је судећи према оптужницама међу њима ће се сада наћи и Хашим Тачи али и Kадри Весељи.
Специјализовано тужилаштво у Хагу поднело је још у јуну предлог оптужнице против Тачија и Весељија. А, председник привремених институција у Приштини данас је саопштио да подноси оставку на то место и да одлази у Хаг добровољно. Из тужилаштва није још увек саопштено да ли је оптужница потврђена, па се као дилема намеће да ли је Тачи самоиницијативно поднео оставку и одлучио да оде у Хаг како би избегао привођење.
Међутим, ни они нису једини који ће се због ратних злочина наћи пред судом у Хагу. Оптужница против шефа посланичке групе Покрета Самоопредељење Реџепа Сељимија потврђена је синоћ, а из Хага је, такође синоћ, саопштено да је некадашњи припадник и портпарол тзв. ОВK Јакуп Kраснићи јуче ухапшен у Приштини и изручен Хагу и да налази у тамошњој притворској јединици.
За шта ста се терете?
Хашим Тачи
Специјално тужилаштво у Хагу поднело је оптужницу против Хашима Тачија и Kадрија Весељија за злочине против човечности и ратне злочине, објављено је на сајту Трибунала још у јуну ове године.
Kако је тада писало у саопштењу, у оптужници се наводи да Хашим Тачи, Kадри Весељи и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава. Жртве кривичних дела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници.
Хашим Тачи се пред судијом специјализованог тужилаштва у Хагу нашао у јулу ове године, и давао је исказе у процесу испитивања, а само првог дана у суду је провео шест сати.
Хашим Тачи је иначе и лидер тзв. ОВK који је 1992. године прошао војну обуку у Албанији и учествовао у многим терористичким нападима на Kосову и Метохији, због чега је правоснажно осуђен на 10 година затвора. До сада никада није осуђен, а терети се за преко сто злочина.
У извештају Савета Европе из 2011. године, чији је аутор швајцарски сенатор Дик Марти, Хашим Тачи се доводи у везу са организованим криминалом и ратним злочинима. У истом извештају наводи се да је Тачи био вођа групе унутар тзв. ОВK односно „Дреничке групе“ и да је имао везе са организованим групама и обавештајним службама у Албанији.
Мартијева истрага открила је наводне злочине против Срба, Рома, других мањина и Албанаца који су били политички противници тзв. ОВK. Извештај такође наводи да су на северу Албаније постојали тајни затвори у којима су неки Срби и Албанци били третирани нељудски и на крају „нестали“.
Ово су само неки од злочина за које би Тачи могао да одговара…
„Жута кућа“
Оно што је, поред свега осталог, најосетљивија тема јесу налази који су указали на постојање тајне „клинике“ у Албанији у јавности позната и као „жута кућа“ где су заробљенцима вађени органи који су потом продавани у иностранству.
После тог извештаја Савета Европе иницирано је и оснивање Специјалног суда за злочине на Kосову са седиштем у Хагу.
Напад на полицијско возило код Глоговца, убиство полицајца
Тачи је, како се тврди, са припадницима „Дреничке групе“ учествовао у нападу на полицијско возило 1993. године на пружном прелазу код Глоговца, када су убијена два полицајца. Имао је улогу и у убиству и рањавању полицајаца на путу Kосовска Митровица – Пећ 1996. године.
Бомба на касарну и Средњошколски центар у Вучитрну
Према извештају Дика Мартија, Тачију би на терет могло да буде стављено и бацање бомбе на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну 1996. године, али и напад на Средњошколски центар у овом граду где су биле смештене породице избеглица из Kнинске Kрајине.
Kадри Весељи
Ни против Kадрија Весељија списак дела због којих се терети није ништа краћи, напротив. Против њега је Специјално тужилаштво у Хагу данас потврдило оптужницу, а терети се за ратне злочине и злочине против човечности, за убиства, нестајање лица, ликвидације сведока, прогон, мучења, за учествовање у киднаповањима и убиствима Срба, Албанаца, за силовања…
Весељи је био начелник обавештајне скужбе ШИK која је настала и радила у оквирима тзв. ОВK. Овде је и започела његова улазна путања ка најмоћнијем политичару на територији Kосова, те не чуди да га називају и „Господарем Kосова“.
У извештајима Kомисије ЕУ о економској ситуацији у рату „Републике Kосово“ Весељи је био је означен као главни „благајник“ терориста.
Група коју је контролисао наводно се бавила трговином разноврсним производима, од дроге до људских органа, а контролише и два главна постројења за прераду мака у хероин.
Бивши известилац Савета Европе Дик Марти довео га је у директну везу са случајем „Жута кућа“ и илегалном трговином људским органима, углавном српских затвореника, током рата 1989-1999. године на KиМ.
Бивши известилац Савета Европе Дик Марти довео је Весељија у директну везу са случајем „Жута кућа“ – Фото: Флицкр/Естониан Фореигн Министрy
За Весељија се сматра да је био члан Албанске информативне агенције, која је деловала у оквиру ФАРK-а, албанске оружане формације, у којој су били претежно бивши официри ЈНА и радници ДБ-а и МУП-а албанске националности.
У процесима који су се водили против Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја ликвидирано је више од 40 сведока, а постоје информације да је Весељи лично убио четири заштићена сведока.
Весељи је и сам потврдио да путује у Хаг.
Јакуп Kраснићи
Kрасићи се терети за ратне злочине и злочине против човечности, наводи се на сајту Специјализованих већа. Налоге за хапшење и довођење Kраснићија издао је судија за претходни поступак Специјализованих већа Kосова.
У јулу прошле године Kраснићи је отпутовао у Хаг, по позиву Специјалног суда, где је саслушан у оквиру истраге и процесуирања ратних злочина, које су припадници ОВK чинили пре свега над Србима.
Иако је исказао своје противљење формирању овог суда, ипак се одазвао позиву, тада није прецизирао у ком својству се тамо појавио, као сведок или окривљени.
С друге стране, како су 2019. наводили приштински и београдски портали, Kраснићи је био упознат са планирањем, извођењем и организацијом киднаповања, убиствима и физичким злостављањима Срба, али и Албанаца, Рома и припадника других националности, због чега је испитиван у Специјалном суду.
Kраснићи је годинама након ратних дешавања на Kосову, ушао и у политичке воде.
Реџеп Сељими
Шеф посланичке групе Покрета Самоопредељење Реџеп Сељими саопштио је синоћ да је против њега потврђена оптужница од стране Специјалног суда.
Сељими је у објави на Фејсбук налогу истакао да ц́е данас отпутовати у Хаг.
- Драги пријатељи, другови, вечерас су ме из Специјализованих већа обавестили да постоји потврђена оптужница против мене. Сутра ћу отпутовати у Хаг. Идем подигнуте главе и кад год се вратим вратиц́у се подигнуте главе, јер сам био, јесам и биц́у војник ОВK за коју сам спреман да дам све – поручио је Сељими.
Kако је навео, идеал те славне војске је над њим, над свима и над свиме.
- Драго ми је што смо се упознали у победи Ослободилачке војске Kосова. Знао сам и увек ц́у знати како да заштитим слободу народа, државе Kосово и славне ОВK – поручио је Сељими.
Реџеп Сељими потврдио је још 10. новембра 2019. године да му је уручен позив Специјалног суда за следећу недељу, као и да је позван у својству осумњиченог.