Ко никад није чуо за Сао Томе и Принсипе, Лесото или Унију Комора, требало би да зна да се гласови ових и још седам земаља које су повукле признање независности Косова једнако вреднују у УН као гласови САД, Велике Британије или Немачке и још седам великих сила које су признале Косово.
Пошто је Унија Комора прошле среде постала је десета земља која је поништила пређашњу одлуку о признању независности Косова, дипоматска борба Београда и Приштине постала је још неизвеснија. Наиме, од како је Косово 2008. године прогласило независност, укупно 107 држава је Приштини признало ту сувереност, док 86 то није учинило, рачунајући и десет земаља које су повукле признање. Чија је дипломатија успешнија, могло би да се види већ на следећој седници Генералне скупштине Интерпола од 18. до 21. новембра у Дубајију, где би требало да се гласа о уласку лажног Косова у ту организацију. Да би Косово ушло у Интерпол, потребно је да добије подршку двотрећинске већине с тим што ова организација за разлику од УН-а броји три члана мање, односно, има укупно 190 националних бироа.
Када се ова спољнополитичка утакмица Приштине и Београда пренесе на карту света, јасно је да се и ово надметање претворило у борбу Запада и Истока. Готово све велике западне силе на челу са САД признале су лажну косовску независност, док подршка Србији стиже углавном са Истока, пре свега од Русије и Кине.
Без обзира на све, министар спољних послова Ивица Дачић оптимиста је и најављује нова повлачења признања независности Косова.
– Ми настављамо нашу активност, ускоро ће број држава које нису признале независност Косова пасти испод 100, а циљ нам је да имају мање од половине чланица које су признале Косово. То је веома важно, јер руши причу да је свар решена и да већина признаје Косово – истиче Дачић.
Након сваког повратка из неке од успешних мисија по свету, Ивица Дачић обавести јавност о резултатима. Увек следи контраудар Приштине, па се Беџет Пацоли својски труди да демантује све што министар изјави.
Председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић наглашава да је ова дипломатска активност нарочито значајна у овом тренутку.
– Смањење броја признања независности Косова може утицати и на по Србију позитивнији исход преговора Београда и Приштине. То је посебно важно, ако се има у виду да тај дијалог улази у завршну фазу. Не треба занемарити ни чињеницу да се придобијањем веће подршке међународним организацијама смањује могућност Косова да уђе у многе институције. С тим што је све релативно, јер зависи од организације до организације. Видећемо да ли ће Косово моћи да уђе у Интерпол – подвлачи Ђукановић.
Како каже, не треба имати ни превелика очекивања након последњих повлачења признања Косова.
– Ради се о држава које не воде кључну реч у вези са будућим статусом Косова. Ни њихово признавање Косова није ништа значило осим пуког броја. Зато не треба преувеличаваи ни значај повлачења признања – тврди Ђукановић.
Програмски координатор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић сматра да је смањење броја држава које су признале лажну косовску независност значајан у симболичком смислу.
– То показује да косовска државност није завршена ствар и да ју је могуће оспорити. Косово де факто има државност у смислу контроле већег дела територије, али де јуре она јесте оспорена јер не постоји консензус о њој у међународним организацијама – објашњава Савковић.
Он наводи да је повлачење признања независности Косова наставак притиска Београда на Приштину док се опет не седне за преговарачки сто.
– Обе стране су свесне ограничења оне друге, па покушавају да искористе то. То је део дипломатске игре, да се приволи друга страна. Тако је и трансформација косовских снага безбедности у војску врста притиска – истиче Савковић.
