Док француски медији говоре о „недостижним подвизима“ руске војске, Норвежани би да од њих уче
Елитне јединице руске Северне флоте на Арктику, који користе и северне јелене и псе – превозно средство домородачких народа тих региона, не престају да задивљују свет. Главни задатак је да туђа чизма не сме да крочи на руски Арктик, тамо где се налази руска војска.
Док француски медији говоре о „недостижним подвизима“ руске војске, Норвежани би да од њих уче.
Норвешки узгајивач северних јелена Аслак Соки задивљен је умећем и вештинама руске војске, која користи северне јелене и сматра да би норвешки војници могли да штошта науче од руских.
С њим је сагласан и Јони Kарлсен, стручњак за односе с јавношћу Норвешке националне полиције, који сматра да је одлука о коришћењу јелена у арктичким условима логична.
Туђа чизма не сме да крочи на руски Арктик
Руски војни експерт Виктор Литовкин наглашава да се од руске војске може много тога научити, између осталог и како се праве војни објекти, попут ‘Арктичког тролиста’, руске војне базе на острву Александрина земља, на архипелагу Земља Франца Јозефа, а такође и како се граде аеродроми, ствара техника која несметано ради у арктичким условима и прави одговарајуће оружје“, каже Литовкин.
Арктичка бригада Северне флоте је још пре пет година у селу Ловозеро у Мурманској области започела обуку за управљање санкама које вуку јелени и пси.
Kада је реч о псима, у већини случајева се користе пасмине хаскија, маламути и овчари, који важе за изузетно снажне, брзе и издржљиве псе.
Преживљавање у суровим условима
Специфични климатски и теренски услови, као и специфичности саме службе на Арктику диктирају потребу да војска, пре свега извиђачи, овладају методом кретања по снегу и на овај за војску неуобичајен начин.
Иза поларног круга постоје места где је тешко користити чак и специјалну технику „отпорну на мразеве“ која је на располагању у бригади, од моторних санки и квадроцикала до разних теренаца и тегљача, који издржавају температуре и од минус 50 степени Целзијусових.
Од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припада Русији. Kонтролисати тако дугачку границу је веома тешко, али арктичке моторизоване јединице су спремне за акцију и извршење задатака у сваком тренутку и у свим условима.
Да би се у тим суровим условима преживело и опстало, веома су важне вештине као што је управљање санкама које вуку јелени и пси, а такође и умеће изградње традиционалног „чума“, врсте куполастог шатора у каквом живе народи руског Севера, а који се прави од коже северног јелена. Томе војнике подучавају и искусни домородци, који знају како живети и преживети у таквим условима.
Литовкин истиче да коришћење јелена и паса као превозног средства у армији такође потврђује професионалност руске војске.
„Веома је добро што наша војска користи традиције, методе преживљавања, начин живота народа који су цео живот живели на тим местима. То је веома добро. Без обзира на то колико је техника савремена и усавршена, она понекад може и да изда човека. На тај начин војници се ослањају на традицију која се користи генерацијама, могу да користе животиње, знају да праве санке, ‘чум‘ (дом од крзна у коме живе северни народи) и тако даље, и истовремено да испуњавају борбене задатке који се пред њих стављају. То говори о томе да наши војници имају високе професионалне вештине, без обзира на услове и околности у којима се налазе“, истиче Литовкин.
Традиција коришћења јелена и паса, па чак и лосева у руској војсци је дуга. Још је совјетска војска активно користила јелене за време Другог светског рата – тада је мобилисано више од 10 хиљада ових животиња. Употребљавани су за превоз терета и рањеника, пребацивање извиђача иза непријатељске линије фронта, па чак и за извлачење оборених авиона, хеликоптера и евакуацију чланова посада. Јеленима је на фронт испоручено око 17 хиљада тона муниције и другог терета, евакуисано је 160 авиона и више од 10 хиљада рањених. Поред тога, око осам хиљада војника и партизана пребачено је јеленима иза непријатељске линије фронта.
Током Другог светског рата формирано је неколико транспортних бригада и батаљона, у којима су служили већ искусни узгајивачи јелена, припадници аутохоних народи Kрајњег севера, односно зоне која се налази северно од Северног поларног круга.
Kолико су те јединице биле значајне говори и податак да су у неколико руских градова подигнути споменици у част сећања на припаднике тих батаљон
Ово, иначе, није први пут да страни стручњаци и западни медији одају признање руској армији. Недавно су француски медији оценили да само Русија може да спроводи операције широм Арктика. Москви је, како наводе, потребно највише 72 сата да распореди своје трупе било где на Арктику.
Француска штампа подсећа да је Русија недавно искрцала целу бригаду војске на Арктик и то при температури од минус 30 степени Целзијуса.
Десант читаве бригаде под јаким мразом на Северни пол је „недостижни подвиг“ за француску и све остале војске света, закључују француски новинари.
Арктик за Русију има огроман значај, па се тамо последњих година убрзано гради сва инфраструктура неопходна за заштиту граница. Недавно је завршена изградња „Арктичког тролиста“, најсеверније војне базе на свету. Изграђене су стотине модерних зграда и аеродром, а распоређен је и гарнизон од 300 војника.
Последњих година повећала се војна активност САД, Велике Британије и других НАТО земаља близу граница руског арктичког сектора, па су тамо постављени и противваздушни и противракетни системи великог домета како би се осигурала безбедност Русије у региону.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: