Српска десница ослања се на Русију као главног војног савезника Србије. Економска и војна моћ Русије јача из дана у дан, то је видљиво сваком лаику. Убрзана модернизација руских снага, огромни војни буџет, развој врхунске технологије, способност дислокације и употребе војних капацитета широм света јасан су показатељ да је Русија дефинитивно постала супер-сила.
Сарадња председника Руске Федерације и Републике Србије су на најбољем нивоу у модерној историји. Србија и Русија су државе које су преко хиљаду година савезници. Српски и руски народ су народи истог корена, језика и вере. Ове две нације никада у својој историји нису долазиле нити у најмање војно непријатељство. Моћ руске државе и сила руског народа биле су вековни пријатељ и једини брат поробљеним балканским Србима. Огромне финансијске донације, дипломатска заштита и руске војне интервенције спасили су наш народ у безброј наврата кроз историју од готово сигурног уништења. Српски народ то Русији никада није и неће заборавити. Савремена Србија је једна од ретких европских држава која није увела санкције Руској федерацији упркос снажним притисцима и условљавањима са Запада и из ЕУ. Русија, као стална чланица СБ УН, сигуран је гарант српског суверенитета на КиМ и заштитник српских државних интереса на пољу високе политике.
Стога је опредељеност Републике Србије да српска армија буде опремљена руским наоружањем и војном опремом сасвим логичан и добар избор.
Ове потезе треба допунити израдом стратегије доктрине одбране која би довела до промена у унутрашњем систему одбране.
Србија мора да врати обавезно служење војног рока.
Тиме би значајно поправили убојну моћ армије, позитивно утицало на васпитање младе популације и оснажило дух омладине распуштене денацификацијом неморалом анационалних либералних снага која траје од 2000-е. Ове снаге су систематски разарале култ витештва и патриотизма у нашем народу. Слале генерале у Хаг, понижавали ратне ветеране. Наравно и по враћању обавезног војног рока професионални официри,подофицири и војници наставили би са својом службом у јединицама војске.
Свима је јасно да снага армије лежи и у родољубивом васпитању старешинског кадра, а надахнуће за војни патриотизам треба да се црпи из славне српске ратничке историје.
Доктрина опште народне одбране подразумевала би развијање милитаризма од основне школе до факултета. Надлежне образовне институције, као и посебни војни органи били би задужени за обуку и образовање ученика и студената из области историје, оријентације на терену, стрељаштва, пружања прве помоћи, безбедносне културе и осталих битних садржаја из сфере одбране земље од потенцијалног агресора. Живот на Балкану је непредвидив, тако да увек треба бити спреман на одређена лоша сценарија и бити спреман на ефикасне одговоре.
Заговарам и увођење Територијалне одбране, као главног елемента доктрине Општенародне одбране. Ове јединице би деловале у садејству са војском у случају рата, али и самостално у случају потребе. Потребно је увежбати резервни састав војске, односно припремити и резервне официре и подофицире у посебним војним центрима. За овакве стратешке планове детаље би разрадиле специјализоване надлежне службе и установе.
Суштина је у следећем: ако успемо да створимо услове за моћну одбрамбену силу која је гарант сваког народног суверенитета и развоја друштва у целини, створићемо и предуслове за миран пут у будућност. Намена српске војске није да осваја и отима туђе, него да одбрани и очува своје, наше српско.
Ово је легитиман захтев и патриотски апел свим грађанима и институцијама да размисле.
Миша Вацић
