Турски трговци наоружањем, заједно са Министарством одбране Босне и Херцеговине и локалним посредницима последњих недеља у Сарајеву интензивно уговарају детаље набавке веће количине оружја, муниције и убојних средстава намењених Косовским безбедносним снагама – пишу Вечерње Новости, позивајући се на изворе из безбедносних служби.
Овај подухват, према оперативним сазнањима српских обавештајаца, папиролошки је вешто маскиран како би прошао неопажено од међународне јавности. Као формални купац у свим документима наводи се Турска, иако су крајњи корисник наоружања јединице КБС на Косову и Метохији.
У средишту овог посла, чији је циљ прикривено наоружавање Албанаца на КиМ, јесте списак од готово 30 типова наоружања – митраљеза и тешких митраљеза, ручних ракетних бацача, аутоматских пушака, противтенковских мина, шатора и друге војне опреме. Реч је о махом старијим типовима наоружања, различитих произвођача, међу којима има и страних.
Арсенал, према стандардима изузетно модерне и моћне турске армије, застарео је и готово неупотребљив, што је српским службама безбедности и дало јасан сигнал да би крајњи корисник могао да буде прикривен. Оперативним радом дошло се до детаља разрађеног плана тихог опремања јединица којима командује влада у Приштини.
Да је намера турских трговаца наоружањем и посредника из БиХ да опреме КБС јасно је већ по самом списку типова наоружања. Реч је о застарелом наоружању, које није занимљиво готово ниједној постојећој армији. Овај арсенал, међутим, занимљив је непризнатим војскама у повоју, терористичким групама и паравојним формацијама.
На њему доминирају ручни ракетни бацачи, противоклопна средства, минобацачи, митраљези и тешки митраљези, махом совјетске и америчке производње. У средишту овог посла је тако вишецевни лансер „каћуша“, противавионски топ совјетске производње ЗПУ-1, калибра 14 милиметара, као и легендарни амерички митраљез „бровинг“ 12,7 милиметара или руски тешки митраљез ДСХК.
Ово наоружање, иако анахроно у основној намени, и данас се ефикасно користи у многим војскама. Противавионски топови, потпуно застарели у борби против летелица, изузетно су убојити као моћно противпешадијско наоружање. Милитантне групе овакве топове и тешке митраљезе често монтирају на обична пикап возила и тако добијају ефикасна средства за герилску борбу.
Међународна мрежа лоцирана у Сарајеву уговара и изузетно велику количину муниције за наоружање. На списку до кога су дошли српски обавештајци тако је 6.000 минобацачких мина, 1,5 милиона противавионских зрна, од 500 до 1.500 ракета, зависно од типа ручних бацача, као и 150.000 пројектила за потцевне ракетне бацаче за аутоматске пушке „калашњиков“ АК-74.
О наоружавању КиМ говорила је и представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова и указала да „док МИП те земље упозорава да се више стотина хиљада јединица лаког оружја налази у рукама приватних лица, немачки произвођачи оружја испоручују тамо велике партије наоружања“.
– У медијима је процурило писмо произвођача наоружања „Хеклер и Кох“ и Федералног савета безбедности Немачке о плановима да се покрајини Косову испоручи још једна партија аутоматског оружја у вредности од преко пола милиона евра. Још једна, што значи да ово није прва – навела је Захарова.
Стижу дронови и оклопњаци
Турска је већ дуже време у легалном послу наоружавања КБС, јер су привремене институције у Приштини склопиле уговор са овом земљом о куповини 14 војних возила са наоружањем типа „вуран“ (на слици) и „кирпи“, која треба да буду испоручена почетком 2022. То је део процеса наоружавања који је започео донацијама САД, у чијем средишту су возила „кобра отокар“, али и дронови, незванично, вредни око 4,5 милиона долара. Постоје и најаве да би Приштина од Американаца могла да купи још 50 борбених возила „хамви“.