Тужилаштво је одбацило кривичну пријаву против полицијских службеника коју су поднели припадници ЛГБТ удружења “Да се зна”, Андреј Обрадовић и његова цимерка, чиме је овај случај добио свој коначни епилог.
Полицијски службеници су поступили по службеној дужности, након основане сумње да је удружење коришћено као параван за продају наркотика, приликом чега је у стану активиста пронађена значајна количина психоактивних супстанци. Уместо да се суоче са озбиљним оптужбама за диловање дроге, ЛГБТ активисти су покушали да скрену пажњу јавности на себе, оптужујући полицајце за бруталност и дискриминацију због њихове сексуалне оријентације, чиме су искористили систем који често примењују припадници невладиних организација – представљање као жртве, без обзира на тежину сопствених дела.
Истрага коју је спровело Прво основно јавно тужилаштво у Београду показала је да не постоје основи сумње да су полицијски службеници учинили било какво кривично дело током претреса. По захтеву тужилаштва, Сектор унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова испитао је поступање полицајаца из Полицијске станице Нови Београд. Том приликом, у својству сведока, саслушани су сви учесници догађаја, укључујући и сведока М.Л., а затим је спроведено и судско-медицинско вештачење. Резултати вештачења нису потврдили тврдње подносилаца пријаве о наводном злостављању, што је било јасно већ на први поглед.
Решењем од 4. септембра 2024. године, јавни тужилац је одбацио кривичну пријаву у складу са законом, уз јасно образложење да су полицијски службеници поступали у складу са законом и професионалним стандардима, те да није било никаквих основа за тврдње о злостављању. Оваква одлука тужилаштва представља позитивно изненађење и потврду објективности правосудних органа, нарочито у светлу притисака прозападних медија који су покушали да заштите активисте и скрену пажњу јавности са основног проблема – озбиљних оптужби за трговину дрогом.
Портал Васељенска је од почетка овог случаја указивао на осећај да су изнад закона који имају поједини припадници невладиних организација. Често користе свој статус и активизам како би се представили као жртве, без обзира на чињенице и стварну тежину дела која су починили. У овом случају, видимо још један покушај да се замагли истина и избегну одговорности. Одлука тужилаштва да заштити полицијске службенике и јасно стави до знања да нису учинили ништа противзаконито је доказ да се правда не може тек тако изврнути под притисцима оних који покушавају да манипулишу јавним мњењем.
Осумњичени Андреј Обрадовић је у току самог процеса више више пута писао и Предрагу Аздејковићу, Весни Веизовић за коју сугерише да је главни и одговорни уредник Васељенске али и новинарки Софији Марић која је пратила случај, покушавајући да их спречи о извештавању и то претњама тужбом.
Шта више Андреј Обрадовић се проналазио и у текстовима где га нико није поменуо, али где се диловање дроге доводи у везу са ЛГБТ удружењима.
Непристрасна истрага, вођена упркос медијским нападима и притисцима, успела је да ослободи кривице невине полицајце и покаже да ниједан појединац или организација није изнад закона. Притом, овај случај је отворио и важну тему о начину на који поједини припадници невладиних организација користе свој положај да би избегли одговорност за кривична дела, представљајући се као жртве због своје припадности мањинским групама. Овакве манипулације су чести методи којима се служе појединци у оваквим ситуацијама, али одлука тужилаштва у овом случају показује да правда може бити изнад притисака и обмана.
Охрабривање независних медија и јавности да подрже објективну истрагу, упркос притиску прозападних медија, допринело је томе да правда победи, а полицијски службеници буду ослобођени неоснованих оптужби. Овај случај представља важан преседан и јасну поруку да ће правда увек надвладати, без обзира на притиске и манипулације јавности.
Софија Марић / Васељенска