Јутрос, 19. јануара 2021. године, појавила се вест на порталима да се Бранимир Гвозденовић и Милутин Симовић, високи функционери ДПС, неће кандидовати за потпредседнике партије на заказаном 9. ванредном конгресу. Образложење је „уступиће места младим људима“!
Какав виц, не само политички, него људски, тужни виц о људима које нико ништа не пита и који ни о чему не одлучују. Јутрос се сви смеју овоме у Црној Гори. Као да су они некада заиста били потпредседници па сада уступају своја места, дајући часни пример личне жртве у одбрани партије, жртве о којој ће се причати.
Глупости!
Они, дакле, желе да уступе оно што нису никада ни имали, нити могли имати, и одричу се онога што им никада не би, нарочито на овом конгресу, могло бити понуђено.
Дакле, нити је „двојац без кормилара“, Гвозденовић-Симовић, први на листи за „чишћење“ из врха ДПС, како најављују једни, нити они „напуштају брод“, како шпекулишу други. Не би то они никада ни помислили. Они су просто осуђени на партијску екскомуникацију са ко зна каквим изгледним негативним последицама. Да се то не би десило ту је „племенити“ Вођа, који ће обећати „олакшање од надолазеће патње“ по систему – ви ћете места (која немате) „уступити“ онима којима она већ припадају (попут губитника Ивана Вуковића, или Вођиног кума Николе Ракочевића), а остали ће глумити да је све као што изгледа. Заузврат, Вођа ће код свог „омиљеног тужиоца“ покушати да помогне, и биће захвалан зато што „двојац без кормилара“ својим понашањем даје пример и Душку Марковићу да овај не би којим случајем погрешно закључио да је још млад, те да из тог закључка изведе нека погрешна очекивања. То би била грешка, јер само је Вођа „вечно млад“.
Тиме ће и Душко разумети да долази време „нових“ војника, „свежих“ школских другова и „тазе“ цртача планова, те ће „двојац“ постати „тројац без кормилара“, а Вођа ће једини остати нетакнут.
Ето зато је овај конгрес тако „важан“.
Боже, како крај може бити дуг, ружан и помало тужан.