Уочи обележавања 61. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, вечерас ће на ХРТ 1, одмах после вести, бити приказан документарни филм „Степинац: Kардинал и његова савјест“, сценаристкиње и редитељке Вишње Старешина, који је већ изазвао полемике у суседној Хрватској
Док га тамошња десница неизмерно хвали, а Министарство науке и образовања препоручује у наставном програму, критичари тврде да је у питању „лукава пропаганда“, јер редитељка заобилази свако спорно место у Степинчевој биографији, па „српски проблем“ у филму уопште и не постоји!
На свом сајту огласило се и Хрватско католичко свеучилиште, које је потврдило да је ове недеље примило од Министарства науке и образовања сагласност за коришћење овог документарног филма, насталог управо у копродукцији Интерфилма и Хрватског католичког свеучилишта, „у одгојно-образовне сврхе.“ Министарство истиче како је сагласност издало на конто стручног мишљења Агенције за васпитање и образовање, и препоручује средњим школама у Хрватској коришћење филма у настави, јер је „живот и дјело кардинала Алојзија Степинца свијетли примјер данашњој младежи, тражитељима истине и моралних узора“.
Шта је спорно у овом документарцу у својој критици наводи загребачки књижевник и филмски критичар Дамир Радић. Он каже да филм не нуди ниједну нову информацију о кардиналу, па се поставља питање која му је сврха. Одговор, по њему, лежи у начину на који је Старешина, иначе десно оријентисана новинарка, интонирала чињенице из Степинчеве биографије. Према њему, иако пристрасна у Степинчеву корист, она то ради далеко интелигентније него њени претходници. Не полемише са онима који оспоравају контроверзног кардинала, већ једноставно игнорише све спорне делове из његове ратне биографије, пласирајући само афирмативне чињенице.
- Истовремено, не запада у класичну десничарску замку оправдања НДХ, а поготову не усташког режима неповољним историјским околностима, нема ни уобичајене компензације о страшнијем Холокаусту у Недићевој Србији него у Ендехазији, као „златног стандарда“ хрватске деснице, нема чак ниједног слова о удбашком тровању генерала. Старешина Степинца ултимативно афирмише тако да заобилази свако спорно место, па тако српски проблем у филму де факто и не постоји, али пажљиво пази да не провоцира проусташким сентиментом или релативизацијом Холокауста. Уз то, њен филм је занатски коректан, па се мора признати да је на делу успешан примерак лукаве пропаганде – каже Радић.
У филму, између осталих, о Степинцу сведоче породица Ренате Бауер, која је преживела Холокауст, како се наводи, захваљујући мрежи помоћи коју је организовао Степинац, као и историчари Робин Харис, Јуре Kришто, Иво Банац, Естхер Гитман и Наида Михал Брандл. Филм доноси и изјаве личног секретара папе Ивана Павла II…