У јеку антисрпске хистерије, која већ одређено време буја широм Хрватске и братског им Миловог Монтенегра, „Милогорци“ су успели да претекну своје узоре и учитеље „ујаке“ и оду корак даље, тако да су почели да врше репресију над српском децом и у сред Србије.
Наиме, декларисани србомрзац Александра Вучинић из Ловћенца, која се издржава о трошку држављана Србије, имајући у виду да је запослена на радном месту професора српског језика и књижевности у основној школи „Ади Ендре“ у Малом Иђошу, своје радно ангажовање не користи како би нашу децу учила њима матерњем, а себи страном језику и књижевности, већ како би пропагирала мржњу према Србима и испољавала нетрпељивост према српској деци.
Последњи у низу њених иступа се десио недавно, приликом припрема за прославу школске славе Светог Саве у поменутој основној школи, када је хистерично стргла српску народну ношњу са згрануте и преплашене деветогодишње девојчице која је требало да наступи у програму, махнито урлајући на дете како неће „овде“ да толерише никакво „србовање“.
Поменута девојчица је у оквиру школске приредбе требало да отпева песму „Косовски божури“, што није у складу са Вучинићкиним музичким укусом, имајући у виду да њеном „милогорском“ уху пријају само пријемчиве шансоне Томпсона и Сатана Панонског. С обзиром на то да није успела да утиче на избор нумера које ће се изводити, сву снагу је уложила у то да се детету забрани да наступ изведе у српској народној ношњи, инсистирајући чак и на томе да приликом извођења песме девојчица не држи руке на боковима, како је то уобичајено приликом извођења трдиционалних песама, већ уз тело.
Када се упркос наведеном дете уз сагласност своје учитељице и својих родитеља ипак појавило у ношњи, Вучинићка је доживела хистерични напад и извршила атак на незаштићено дете које ће сасвим сигурно дуго носити трауму само због тога што је у сред Србије, на прослави школске славе желела у својој ношњи да отпева традиционалну родољубиву песму.
