У Међународном прес центру медијске групе „Русија севодња“, одржан је округли сто о ситуацији на Балкану у новој геополитичкој реалности, у оквиру кога је представљена колективна монографија „Дуги одјек 1999“.
У округлом столу под називом „Балкан: Геополитичка ситуација и фактор БРИКС“ учествовали су руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков, као и аутори монографије: руководилац одељења за црноморско-медитеранске студије Института за Европу Руске академије наука (РАН) Катарина Ентина, старији научни сарадник одељења за историју Источне Европе после Другог светског рата Института за славистику Руске академије наука Никита Бондарев и заменик директора Економског института Руске академије наука за научни рад Михаил Лобанов.
Дело је посвећено трагичним догађајима 1999. године – бомбардовању Југославије од стране НАТО снага и неизбрисивим историјским последицама по целу земљу. Монографија је објављена уз подршку Россотрудничества.
Према речима аутора, нико у Србији није спреман да заборави догађаје из 1999. године, од младих до старијих, чак ни у перспективи изградње пријатељских односа са суседним земљама Србије. Као резултат сарадње Русије и Србије, спречени су покушаји фалсификовања историје.
Говорећи о бомбардовању Југославије 1999. године, Примаков је рекао да из њега Русија може да извуче важне лекције.
Он је истакао и да се мора размишљати о својим интересима, а не о интересима бивших „поштованих партнера“.
„Треба да се сетимо да и поред тога што су догађаји у Југославији умногоме одредили окретање Русије од Запада ка Истоку, па чак не ни ка Истоку, већ ка својим унутрашњим руским националним интересима, важно је још знати да је Русија такође учествовала у санкцијама, у санкционом режиму против Југославије. Имамо ову мрачну страницу наше прошлости којом се не поносимо“, рекао је Примаков.
„Данас, у условима овог глобалног сукоба коме присуствујемо, у коме нерадно учествујемо, морамо бити свесни тих грешака или оних пропуста које је извршила и наша земља како их не бисмо понављали убудуће, већ да бисмо, пре свега, пратили наше националне интересе, а не неких, како су раније називани, поштованих партнера“, истакао је он.
Када су у питању предности економског блока БРИКС-а, Примаков је приметио да је то његова несврстаност. Како је навео, постоје савези против некога, а постоје и други зарад обостране користи.
„Из онога што смо заједно могли да прочитамо, видимо и чујемо, БРИКС је отворена организација изграђена по принципу узајамне користи, а не против некога. Претпостављам да ће српска Влада, српске власти наставити да разумно процењују своје националне интересе. Како ће се одвијати усаглашавање, приступање одређене земље, колико знамо, постиже се консензусом унутар организације, постоје различити нивои чланства“, оценио је он.
„Велика предност економског блока је његов неблоковски карактер. То је његова јача страна. Изграђен је управо по принципу обостране користи, а не нечијег вређања, отимања нечега од некога, намамљивања некуда и тако даље“, закључио је Примаков.
Презентација монографије у Београду биће одржана 12. новембра.
Пре 25 година цивилна инфраструктура и цивили Савезне Републике Југославије нашли су се под злочиначким ваздушним ударима НАТО-а. Али ни бомбардовање, ни наредних 25 година систематских напора Запада усмерних на заборав онога што се догодило и укључивања Србије у своју орбиту нису дали жељене резултате: српско друштво није опростило Западу, српска привреда прилично чврсто стоји на националној основи.
Упркос западним притисцима и захтевима за увођење антируских санкција, Русија остаје један од кључних спољнотрговинских партнера Србије, а Република Српска, као део БиХ, не дозвољава да БиХ званично уведе санкције Русији, користећи руске енергетске ресурсе и производе транзитом из Србије.
[СПУТЊИК]