Застава са крстом и четири знака „0“ која се вијори на челу колоне људи који свакодневно на литијама у Црној Гори изражавају незадовољставо против спорног Закона о слободи вероисповести, дериват је старог предања о такозваном Константиновом сну.
Ово тврди наш познати хералдичар Драгомир Ацовић, који каже да је Константин Велики уочи битке са Максенцијом на Милвијском мосту уснио заставу са крстом и глас који му каже; „у овоме знаку ћеш победити.“
- Та застава коју је он касније усвојио као своју личну заставу зове се лаварум. Она кроз историју има различите мотиве. Постоји лаварум који је проста црвена тканина, на којима су силуете Константина и његових синова, а између осталог и лаварум који је бео са црвеним крстом између којих су четири црвена прстена,“ објашњава Драгомир Ацовић за медије.
Застава је знак победе
Лаварум у симболичном смислу, како каже наш саговорник, представља изворно опредељење за небеско царство и за Христа као цара.
- То је знак победе. То је општи знак победе хришћана над нехришћанима. И у том смислу се тај симбол и данас носи и истиче у Црној Гори. Врлина је и да не може да се повеже са тим да народ у Црној Гори пропагира српство или Србију, јер то није специфична српска застава, али јесте застава под којом се хришћани боре против нехришћана – објашњава Ацовић.
Управо са овом заставом током посете Америци испред Беле куће сликали су се изасланици Епископског савета Српске православне цркве у Црној Гори, епископ диоклијски Методије и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. Хип-хоп групу „Београдски синдикат“, митрополит црногорско-приморски Амфилохије одликовао је орденом са Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, на којој се такође налази ова застава. Она се завиорила и протеклог викенда на стадиону Црвене звезде.
Творац Миланског едикта
Иначе, Константин Велики био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје.
С једне стране, стао је на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије, а с друге стране, основао је град раван Риму – Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Битка код Милвијског моста одиграла се 28. октобра 312. године, на реци Тибар северно од Рима, између римских царева Константина Великог и Максенција. Победу је однео Константин Велики, чиме је постао неприкосновени владар западног дела Римског царства. Максенције је нашао смрт у Тибру, у коме се удавио приликом повлачења.
Константин је један од доносилаца Миланског едикта, законског акта којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година.
