Војни стручњаци НАТО пакта, злочиначке западне алијансе која је одговорна за противправну агресију на нашу државу 1999. године, утврдили су да је Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ заправо војна и шпијунска руска база. Претходно су аналитичари овог војног савеза устврдили да је Српско-руски хуманитарни центар у Нишу – погађате – руска војна база, иако им је чак било дозвољено да уђу у институцију и увере се да никога осим ватрогасаца тамо нема. Не би ме чудило да Американци за војни центар Москве прогласе и, рецимо, аеродром на Батајници, СДПР „Југоимпорт“ или било коју другу фирму, институцију или аеродром за коју им се учини да има неку „сумњиву везу“ са Русијом.
Зашто НАТО пакт инсистира на овим измишљотинама? Због чега има ове невероватне фатаморгане? Сигурно не зато што је жедан. Пре ће бити да је прави разлог медијско-политичког притиска на Београд паничан страх од Русије и њеног утицаја на Балкану, али и отворена жеља Вашингтона и Брисела да сломе последњег искреног руског савезника на Балкану – Србију! Како би имали оправдање за своје дипломатске марифетлуке против Београда, Запад се из петних жила труди и да Србе, много више него што заправо јесу, прикаже и прогласи за „мале Русе“ на Балкану.
Постоје најмање два кључна разлога или страха, које полузванично признају, због којих се НАТО пакт труди да из основа пољуља војну неутралност Србије и њену војно-техичку сарадњу са Руском федерацијом.
- Страх од Русије. Запад још од завршетка Хладног рата страхује да ће Русија превладати Европом. Зато су брже-боље на све начине покушали да бивше чланице некадашњег Совјетског савеза угурају у НАТО пакт. Данас се борба за превласт води на Балкану, који је остао тренутно једина територија на којој нису све карте подељене. Или бар тако мисле и Вашингтон и Москва.
- Страх од уједињења Србије и Републике Српске. Европљани све више увиђају да су „преседаном“ у вези са признањем самопрокламоване независности Косова отворили Пандорину кутију. Мисле да ће Србија, што би можда било и поштено, пожелети да се уједини са Српском, односно да ће Бањалука предвођена Милорадом Додиком расписати (и освојити довољно гласова) референдум о независноти и отцепљењу од Босне и Херцеговине.
На крају, али ништа мање важно, НАТО својим „открићем“ руских база у Србији показује невероватну лицемерност. Док им сметају хуманитарни центри и заводи за ремонтовање, Американци имају војну базу на Косову и Метохију „Бондстил“, која важи за једну од највећих на Балкану. Треба ли подсетити да Вашингтон никоме није дозволио да промоли нос у те бедеме, а камоли Русима? Иако база на 75 хектара има капацитет од 7.000 војника, мегаломанским Американцима то није било довољно, па су у сектору направили две „помоћне“ – „Монтиф“ поред Гњилана (2.000 војника) и центар недалеко од Витине (3.000 војника). Мало ли је?
Осим Косова, НАТО је своје претензионистичке планове показао и у Босни и Херцеговини, оснивајући базе у босанској Посавини и код Тузле. Управо та база, на аеродрому „Дубрава“ (затворена 2006. године), била је највећа у том делу региона и чували су је вероватно најмоћнији хеликоптери које Американци имају – „апачи“. Каква демонстрација моћи! Узгред, Америка је у БиХ направила и базе „Мекгарвен“ и центар код Братунца, а активан је и „Бутмир“. Ипак, све ове базе – укључујући и аеродром „Петровец“ код Скопља, „Суда залив“ на грчком осттрву Крит, лука Констанца и Варна у Бугарској и Румунији (заједно са аеро-базом Граф код Пловдила), није ништа у поређењу са неколико руских ватрогасаца у Нишу!?!
Мислио сам да је само Холивуд задужен за бајке. Очигледно сам погрешио.
Милан Добромировић
