Нема бољег времена за даривање од новогодишњих и божићних празника а, од кад је света и века, људи су волели да добијају поклоне. По овоме ни наш народ није изузетак. Ипак, времена су се променила – некада је било много мање избора, а и новца. Зато смо истражили за вас – шта се у Србији поклањало за Нову годину и Божић пре једног века.
Шта је пре 100 година био „савршен поклон“ за пријатеље или породицу у Србији сазнајемо из ондашње штампе.
Србија је тек 1919. године увела нови, грегоријански календар што значи да се пре тога Божић славио 25. децембра и да је, ако је судити по новинама, био централни празник док се Нова година ретко или чак уопште не помиње.
Што се даривања тиче, није се много тога променило – деци су се поклањале играчке, дамама модни аксесоари, а господи пиће или цигаре. Ипак, има и неких разлика у односу на данашње време.
На крају 1912. године, вероватно због чињенице да је у току био Први Балкански рат, као идеалан поклон за сваког мушкарца, нуди се – оружје!
„Најлепши поклон за Божић и Нову годину – Патент емге спорт пиштоља са 8 хитаца. Без полициске дозволе“, оглашава Велико стовариште оружја „Код ловца“, док их у стопу прати фирма „Бајар“ која „аутомат револвер калибра 7.65 или 9 мм“ рекламира као „врхунац технике“.
Ипак, како се оружје није могло поклонити баш свакоме, као леп, озбиљан поклон, који би се могао даривати пословном сараднику или пријатељу нуде се календари. Један такав, за 1913. годину, рекламира се у Политици од 31. 12. 1912. године и зове се „Осветници“ – „са веома лепом и одабраном садржином као и са сликама све из рата 1912. године“.
„Најстарија и највећа трговина дечијих играчака и музичких инструмената“ – „Код Трубе“ Рајића и Вукотића у исто време нуди велики избор разноврсних дечијих играчака и „накита за божићно дрво“. За старије и оне који читају, као савршен поклон нуди се нова књига Фјодора Достојевског „Злочин и казна“.
Последњи Божић који је Србија провела у миру пре четворогодишњег пакла Великог рата 1914. године „Српске новине“ рекламирале су као „најлепши поклон за наступајуће празнике“ игре на срећу док су се као нешто озбиљнији третирали поклони Помодно галантерске трговине „Петар Петровић и Беловић“ који су нудили „најновије украсе за даме: за косу и око врата“, као и „за господу: цилиндре, обућу, кошуље, крагне…“.
Празнични дух и у ратним данима
Чак ни почетак рата у прво време није могао да поремети празнични дух престоничана. Београд је од прве аустроугарске окупације 1914. године ослобођен 15. децембра, и Политика тек што је почела да поново да излази, али су огласи поново почели да нуде дарове за наступајуће празнике.
Подрум „Касина“ је тако 29. децембра 1914. године своје верне муштерије обавестио да поново ради и да ће „за време празника своја вина продавати по умереној цени“, а слично је учинила у чувена „Вајфертова пивара“.
Извор: dnevno.rs
