Невeроватно је да европска држава у 21. веку слави дан када је почињен један од највећих злочина у Европи након Другог светског рата. Хрватска слави дан када је извршила етничко чишћење Срба из Хрватске криминалном акцијом „Олуја“, протерујучи већину српског народа који су вековима живели на овом подручју. Хиљаде Срба је убијено или нестало у овом злочиначком подухвату, док су стотине хиљада Срба протеране, чија је имовина затим уништена или опљачкана. Још је невероватније да постоји воља и спремност Србина да присуствује прослави која се у Хрватској организује поводом годишњице Олује, коју Хрвати тако цинично називају „Дан победе“. Тешко је разумети од чега се састоји та „победа“? Протеривати стотине хиљада својих грађана, само зато што се разликују у имену, презимену и религији, ликвидирају хиљаде људи, већином цивила, стараца, жена и деце, спале куће, пљачкају њихову имовину, спречавају њихов повратак у земљу и називају све победом – заиста непримећени цинизам! Све је теже схватити одлуку да неко ко представља српски народ у Хрватској размишља о одласку на то монструозно славље, а камоли да заиста одлази. Одлазак на такав догађај представља врхунац мазохизма, легитимизацију егзодуса Срба, отворену увреду српских жртава и шамар у лице свима који су некога изгубили у Олуји. Ако имамо на уму да до данас скоро нико није одговоран за овај злочиначки подухват, тачно је рећи да је Олуја злочин који и даље траје!
Александар Марковић
